Školski glasnik

Стр. 80.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 5.

коЈе по разредима и течаЈима не могу урачунати у више женске школе али се не могу убрајати ни у средње школе (између народие и продужне школе) јер више заузимају положај између обе врсте школа. Најзад на овом пољу васпитања има Пруска врло велики број приватних школа и инштитута, већином интернатски уређених. Школарина још никако није уређена једнообразно. У источној Пруској иде од 48 марака на нижем течају а до 78 марака на вишем течају; н на другим ме, стама, нарочито у већим градовима, још је и већа. У појединим вишим школама у Берлину износи 130 марака. Исто тако стој'и с платама наставника и наставница; јер она стоји у вези с тим, што су колегије ових школа, коЈ 'е везују основну и вишу наставу. састављене из академскосеминаристички образованих учитеља, из учитеља и учитељица. За академски образоване учитеље важи у многим школама она плата, коЈ - а је одређени за више школе и по којој учитељи имају највећу плату до 5400 марака, а директори до 6600 марака. С овом равношћу стоји у вези и то, што је влада отпочела да старије, академски образоване учитеље на вишим женским школама одликује титулом проФесора. Намногим, врло меогим школама ове врсте ј'ош је далеко заостало иза овако понољних односа. Пруска се својим одредбама од 1894. године истакла свпма осталим немачким државама као узор на коју се ове угледају и само се може желети, да се у питању ових школа узме пруски наставни план за углед, јер су ове школе врло различно уређене. Ради бољег упознивања неколико кратких приказа: Војводство Брауншвајг има сем приватних виших девојачких школа и 8 десеторазредне девојачке школе, које су уређене по пруском плану, те су им и испити признати у ПрускоЈ*. У Либеку и Бремену све су више женске школе приватне; Хамбург, пак, има ј *едну државну десеторазредну вишу женску школу и велики број приватних школа. У Саксонско] има до данас само у Дражђанима две и у Липисци једна виша женска школа а све су десеторазредне. Цела северна Немачка има до 25 школа, које се у смислу пруских одредаба сма-

траЈу као више женске школе; а васпитни заводи за учитељице уређени су такође по пруском угледу, те су и сведоџбе ових завода признате и у Пруској. Баварска је 1896. године имала, сем приватних школа и од свештеничких редова уређених завода, 7 десеторазредних и 11 деветоразредних виших девојачких школа, које овде још не добише законскога уређења као у већини северних држава. Виртембершка је у исто време имала 11 а Баденска 7 школа, са десет разреда. У обема државама више женске школе добиле су законско уређење 1877. године. Велико војводство Хесен има 6 десеторазредних виших женских школа Елзас и Лотарвнгија имају 7 виших женских школа са 9, односно са 10 разреда, Јужеа Немачка има преко 50 виших женских школа, на чије је наставне планове јако утицао пруски план. И овде су школе већином градске установе. Са вишим женским школама већином су спојени семинари за учитељице. 6. Женска Гимназија. Наш приказ о вишој женској школи био би непотпун, кад не биемо изнели и оне напоре, који су учињени да младе девојке могу походитн универзитет. Како се у Немачкој без гимназиске сведоџбе зрелости ве да ни замислити Факултетска штудија као што је медецинска, учињено је с приватне стране све што треба, да девојке могу доћи до сведоџбе зрелости. И тако се дошло до оснивања женских гимназија, којих свега 3 има у Немачкој. У Карлсру-у отворена је 16. септембра 1893. године женска гимназиЈ*а, коју је подигло удружење „РеФорма за женско образовање", после неколико недеља ступише у живот у Берлину гимназиски кур зови за женске, који за свој опстанак имају да захвале „Удружењу за установљавање гимназиских курзова за женске", и о Васкрсу 1894. године „Опште немачко женско друштво" отвори гимназиске курзове за девоЈ *ке у Липисци. Како је задатак женској гимназији, да својим ученицама омогући похођење универзитета, онда мора узети себп за узор хуманистичку гимназију, јер само њена сведоџба зрелости даЈ *е неограничен при