Školski glasnik

(,'ги 92.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Образовање воље. Жарко Благојевић. — Сомбор. А. 0 образовању воље непосредним начином; Опште напомене на непосредно образовање воље. (Наставак. Види 14. бр. „Шк. Гл." 1909.) Непосредво утицање на вољу догађа се сомоћу нагона тежњи и страсти. Човек додази на свет са неизмерном множином нагона (инстиката). Са моралног гледишта делимо те нагоне на две грусе, на: егоистичне и алтруистичне нагоне. Индивидуални или егоистични нагони се брину о опстанку живих бића на свету. Зато се ти и називају још и животним (виталним) нагоном, који се налазе у свима нагонским бићама и то у толикој мери више, што је која животиња мање развијена. У обиму егоизма могу се разликовати више врсти нагона. Тако имамо нагоне: за исхрану [в егетативне], за покретање [моторне], за предисање [р е с п и р а т и в н е] итд.; алтруистични на гони — међу њима и нагон за одржавање расе [Феле] — тек се доцније развијају. Дете је испочетка егоиста и Функције су му до наступања самосвести сасвим инстинктивне. Саразмерно са развијањем телесног организма постају инстинктивне функције постепено свеснима. Дете зато иде, што је у њему инстиакт за кретање; зато гледа, зато пипа, све хвата, што су ти инстинкти [инстинкти за посматрање] с њим заједно дошли о његовом рођењу. Без нагона за говор и гледање дете не би никад научило ни говорити ни гледати, Овде се намеће питање: тичу ли се нагони што педагога, има ли каквог посла он са њима, те ако има: како треба да се управља према инстинктима? Казали смо, даје клица свих урачунљивих, свесних Функција наших управо у поједпним инстинктивним Функцијама. Инстинкте, које смо сасобом на свет донели, није нужно да на вештачки начин стварамо; али их — нарочито оне од веће вредности — треба да негујемо. Пошто се пак инстинкти снаже када се задовољавају, то ћемо настојавати, да им за ту цељ сходне надражаје набавимо. Вредносне инстинкте дечије морамо често и са понављањем задовољавати, а на-

чин, којим хоћемо то да постигнемо, називамо навиком или навикавањем. * * * Један начин којим се непосредно образујевоља, навика или навикавање, који многи зову „д и сцип л ином" а Хербарт пак „управљањем" (Ее^Гепхп^ ом).* Ми под „Ее§чегип^"-ом разумевамо дисциплиновање, запт. прилагођивање према утврђеном поретку, што се очитује у лепом владању на дому, школи и улици. ,,1)је Кпајзеи тиев шапп гасћ^еп" каже Немац. Хербарт је под речју -,,2псћ1;" разумевао „непосредно васпитање". Право је имао дакле УахЦ присташа Хербартов, кад је Хербартове иазиве обрнуто употребљавао. Хербартове техничке термине не усвајамо ни ми. Ми под „управљањем" разумевамо „морално васпитање", и под „д и сц и п л ин о в а њ е м" пре „спољашњу дресуру". Што стара педагогија обећава са име„д исци пл ин а", „запт", то се код нас слаже са „непосредним образовањем воље", којега један начин т. ј. на вика или навикавање на овом месту расправљамо. Под навиком или навикавањем разу мевамо понављање, увеџбавање извесних функција. Дете долази на свет веома несавршено. Једва је у стању да сами нагон за исхрану задовољи. Испочетка тешко сиса и тек после извесног понављања и веџбања толико му се усаврше мишићи око уста, покрети језика и плућа, да под приј&тним осећијима који прате сисање може да задовољи на дражаје глади и жеђи. Дете испочетка не види; оно не зна да се покреће тамо — амо. Погледом блуди, и тек после 3—4 месеца зна очи да инервира — главу и очи да окрене на ону страну, где се налази извор светлости (нпр. свећа). Да вид треба много да се увеџбава, довољно доказују практичиа искуства. У Тгпћег^-у су неговали једно дете у подруму. Кад је доспело на светлост,

* „бгетбћпИсћ нгеШ тапп Дег ех&епШсћеп Вггхећип^ Деп Ип^етсМ еп%е§еп; 1сћ ћаће Шг сИе „Ве§1егип§" <1ег Кшс1ег §е§епићег дебЂеШ"... (Негћаг!;: Рас1а§. 8сћп1'4еп, ев. I., део 5.; „2и сћ!".)