Školski glasnik

Бр. 6.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 95.

стара самоуиравна права. Тако старешину сваког универзитета ректора, барају сваке године сви редовни ироФесори. Он, за време док отправља дужност ректорску, има титулу шао-пШсеиг (велеможни) и с универзитетским судијом врши дисциплинарно-судску власт над штудентима, за ступа универзитет и уопште га надзирава. На по некивд упиверзитетима барају само проректора, јер је ректорско звање стално пренето на земаљског владаоца илн иначе на кога члана владалачког дона. Тако је н. пр. у Ерлангену принц регент Лујтполд Кес^ог та^шбсепМббГпгаб, у Гисену је велики војвода Хесенски и т. д. Поред рекгора постоје и старешине појединих Факултета, декани, које такође годишње бирају редовни проФесори дотичних Факултета. Декани воде надзор над насгавним радом и старају се, да се држе потребеа предавања. Факултети дају академска достојанства : нарочито титуле доктора; они управљају штипендијама и деле их а постављају и наградна питања за научне обраде; још дају приватнам доцентима допуштење, да држе предавања и чине предлоге министру ради иопуњавања упражњеаих проФееореких кате дара. [Већина универзитета има 4 Факултета: теолошки, јуристички, медицински и философски . Прва три Факултета јесу још од давнашњег доба с:ручне школе за свештенике, правнике уопште и за лекаре филозофски Факултет није био у почетку ника ква стручна школа за сбразовање у извеснон позиву, него је више био припремна школа за остале Флкултете; а давас је и он стручна школа за паставнике на вишим школама. На појединим универзитетима подељен је философски Факултет на двоје: на Философско -историчко -филолошки и на математичко природњачки, Још постоје и Факултети за државне науке а у теологији се по негде налазе Факултети за протестантску и за католичку теологију]. Ректор, унпверзитетски судија, декани и велики број такође од нроФесора бираних ординаријуса (редовних ироФесора) чине сенат т. ј. одбор за општу управу универзитетом. 2.) Доценти и настава. Наставнички колегијум на универзитету чине редовни проФесори (ординаријуси), ванредни проФесори и приватни доценти. Као шт» је наиред поменуто. редовни проФесори су управо наставници универзитетски; они образују поједине Факултете и, тако рећи, власници су својих катедара, на које их је држава позвала. Ако се, негде, поред ових огсИпаш риШс! спомињу и хонорарни нроФесори, онда иод овима ваља подразумети старије. заелужее научењаке, који овим постављањем нису добили ординаријат али им је дата прилика, да држе академска предавања. Ови хонорарни проФесора не припадају плеауму редовних проФесора него су по своме положају ближе праватним доцентима. Ванредни нроФесори истина да имају веће плате и у својству су државнпх чиновника али немају ни места пи гласа у своме Факултету. Приватни доценти имају само одобрење, да држе предавања али нису за то обвезни. Они вису чановници и немају никакве илате. Ове три главне врсте универзитетских наставника иоказују уједно и обичан ток академске карпјере. Ко хоће да се на неком Факултету хабилитира, т. ј. да добије одобрење да држи предавања, мора да је пре тога добио академско достојанство, дакле у теолошком Факултету достојанство лицентијата а у осталима титулу доктора; државии испит, пак, за ово није потребан. Молилац мора за тим да подиесе неки научан рад штампан или у рукопису; да колоквира, т. ј. да усмен испит издржи пред Факултетом и најзад да држи једно предавање, и тек онда може му Факултет издати уеша 1е^еисИ. У осталом приватни доцент овом повластицом није стекао и права на доцнију нроФесуру. Он се само може надати, да ће пре или иосле доћи до тог звања. Из кругова приватних доцената попуњују се у главноме проФесорске колегије и ако се, по некад, и људи из праксе, н. пр. лекари, позивају на академске катедре. Обично добива приватни доцент прво ванредну проФесору али може одмах добити и ординаријат. На већвни упиверзитета посгоје за поједине струке поред редовних проФесора још и ванредни проФесори и приватни доценти, који кон-