Školski glasnik

Стр. 94.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

весне ствгри навикао а од неких пак одвикао. За навику ијш навикавање служе нам ових пет средЈтава као помоћвице: 1. Надзор, 2. Казна и 3. Награда, 4. Побеђивање противних страСти и 5. Пример. Помоћу истих утичемо на навикавање и јачамо га. — На овом месту ћемо с тога од н>их посепце свако да проучимо. (Наставиће се).

Данашња Јавна настава у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера). Превео Аћтез. III. ОДЕЈМК, (Наставак в. бр. 5. о. г.) ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ. А. Универзитети. 1.) Уредба и управа. Немачка се насгава може згодно упоредити са неким леиим здањем чији је солидан темељ општа народна школа. На овоме Фуедаменту зидају се више школе у разноврсним сблицима и пајзад су целој згради круна више школе, чија је вредност врло подесно изражена речима, „да оне имају облик, у коме се сваки одлпчан таленат може развиги и свака жива ученичка прпмљивост задовољава; облик, којима се сваки нанредак науке лако и брзо прима; облик, којим се може распознати виши позив одличних људи и у коме и сиромашнији живот ограничених прмрода налази узвишен осећхј свога постанка". Овим речима завршује Фр. Паулзен своје разлагање о бићу и историском раз витку немачких универзитета, које је узето у главном за основицу нашем излагању, У горњим речииа јасно је истакнуто, да је немачки универзитет „радионица научног испитивања и уједно завод за највишу научну наставу, како за опште научну тако и за стручно-научну наставу". Он се тиме и разликује од Фраацуске и инглеске велцке школе, које не служе научном ис-

питивању него само циљевима наставе; па и то не чине у пространству немачких великих школа него само наглапхују од обеју врста наставе, које су код нас заступљене. У Инглеској, где су универзитети, истина, још задржали најстарији облик универзитетске уредбе, пружају универзитети само школску наставу у наукама за опште ( бразовање; а у Фраацуској се сасвим удалило од старе шпуегвЉв 1Шегагшп па се зна само још за јуристички, медицински и литерарни Факултет т. ј. за државне заводе ради искључивог образовања за позив судиски, лекарски и наставпички. Немачки је универзитет поетао државни завод али је задржао и неке битне одредбе из старе уредбе, јер он бира своје чиновнике, чини нредлоге за попуњавање катедара а нарочшо што је задржао 4 Факул тета, што у њима има училишта за све научне позиве и што их је прибрао у .једну целину, у ишуег&каз 1Шегагит. Универзитети су, дакле, државни заводи, јер их је држава установила ако већ нису из старијег доба, и издржава их. Држава установљава катедре и заводе на иоједидиним великим школама и нозива ва њих учит^ље и чиноваике, који су дакле државни чинонници. Свугде стоје универзитети непосредно под министром просвете а по негде у Пруској, под нарочитим заступником министровим, који носе тигулу куратора или канцлера, као што је у Халу, Бони и у Штрасбуру. Ови чиновница надзиравају нарочито Финансиску управу велике школе и посредују између ње и министра. Држава, наравно, да има право надзора над радом универзитетсхшм али се она не користи својим правом него само тражи, да се извесна преко потребна предавања обнављају за време одређеног рока. Не постоје проиисанп наставни планови па ни одредбе, колико часова мора држати поједини проФесор, а још мање о томе, шта ће он нредавати из свога предмета и којим методом. На немачким универзитетимаје, дахме. потпуна слобода учења. 0 положају универзитета у државној настави може се говорити скоро само по спољашњем питању, јер су они у ствари потпуно самостални и до данас су задржали