Školski glasnik

Стр. 118.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 7.

Према прпходу троше оне породпце које имају до 2000 м. прпхода 43-91 м., оне са приходом од 2000—3000 м. — 55 - 52 м., а оне еа више од 3000 м. прихода —7540 м. Просечно дају на књиге, лпстове и др. сппсе 55-67 м. Најмањи је расход од 22 м., а највиши од 90-80 м. Свака породица држп по један лист. Сличне податке изнео је и Др. А. Браун 1899. г. Ово су додуше скромни бројеви, али ипак доста разумљиво говоре зашто радннчке организације све боље п боље иапредују.. То би могло за пример послужпти и другима а нарочито намп учитељима, јер на жалост мора се признати да и међу нами има још знатан број оппх, којнма је у главном лектира дневни политпчки лпстови, а из своје струке једва да купе годпшње п једну књижницу, а да држе п читају какав стручаи школски лист, то им је досадно и сухопарно. Но прилике се развијају тако, да учитељ без даљег образовања не може впше постојати као образован члан друштва, а најмање може постојати у том друштву као учитељ.

Учотељство. Учитељска дотација у ХрватскоЈ и Славонији. Бан Томашић у свом приступном говору, у сабору краљевине Хрватске и Славоније, рекаоје: „Друго је питање, које је непрестано одгађано, а које збиља из љубави напрама нашој домовинп и напрама децп нашој и напрама онима, којн их уче, не можемо вшле одгађати, — питање слабога материј алног. стања наших наро дних учитеља, које морамо без обзира на наше данашње слабе' финанцнјалне прилике што више побољшати. (Бурно п дуготрајно одобравање код већпне.) Ово питање не ће доћи на дневнп ред тек по оном реду, којпм се буду решавали остали задаци, него ће ово бити старање, које ће ићи упоредо с осталим задацима, јер је то тако витално питање, да се више не може о дгађ ати. (Бурно и дуготрајно одобравање код већине.)" — Средишни одбор „Савеза хрв. учитељских друштава" предао је 21. марта о. г. високом законодавном телу петицију за уређење материјалнпх и правних односа народног учитељства. Петицију су потппсалп народии заступ-

н-ици различштх политичких страпака. Штампану петицију доставпо је средишнн одбор савеза свима иароднпм заступпицима, а разаслана је такођер и свпма у „Савезу" удруженим учитељским друштвима.

Практочне обраде. ЛЕКЦИЈА ИЗ РАЧУНА. Увод у неограничени бројни простор. I. Припрема: Бројте од 1 до 10! (1, 2, 3, 4 п т. д.) Како се зову ти бројеви зато што само поједиие ствари броје? (Јединице.) Како се зове то кад 10 једипица заједно саставимо? (Десетица.) Какваје разлика између десетице и јединице? (Десетнца је десет пута тако велика као јединица.) На којем се месту нише јединица? (На првом.) На којем се месту п пттт е десетица? (На другом с десна на лево.) Бројте у десетицама од 10 до 100! (10, 20, 30 и т. д.) Колико је 10 десетица заједно? (Једна стотина.) Каква је разлика између стотине и десетице? (Стотина је десет пута толико велика као десетица.) На којем се месту иишу стотине? (На трећем месту.) Бројте стотине од једне до десет. (100 ; 200, 300 и т. д.) Колико је 10 стотпна заједно? (Једна хиљада.) Каква је разлика између хиљаде и стотине? (Хиљада је десет пута толико велика као стотина.) На којем се месту пише хиљада? (На четвртом месту.) Сад смо дошли до 1000, али ми можемо ићи и преко хиљаде. II. Циљ: Данас ћемо рачунати преко 1000. III. Обрада: 1 1. Бројаи простор до 10.000. а. Бројте по хиљаду док не набројпте 10.000! (1 хиљада, 2 х., 3 х. и т. д.) Каква је разлика између 10.000 и једне хиљаде? (10.000 је десет пута веће од једне хиљаде.) На којем се месту пишу хиљаде? (На четвртом месту с десна на, лево.) На којем месту ће се нисати десетпца од хпљада? (На петом месту с десна на лево.) Како се пише бројем хиљада? (1000) Како ће се писати десетхиљада? (10.000). б. Сад ћемо бројати уз хиљаде још и стотине. Бројте уз 10 стотина увек по једну стотипу даље, д^ двадесет стотнна! (10 стотипа, 11 стотина, 12 стотина — 20 стотииа.) Како.се зове десет стотина заједно? (Једна хиљада.) Како ће. се звати друкчије 20 стотина? (Две