Školski glasnik

Бр. 7.

ШКОЈКЛШ ГЛАСПИК

Стр. 117.

рима. Али изгледа да је тежиште свима замеркама у знатнијим издатцима за такав систем. Но свакојако од школе се не може тражити и да остане у своме примитивном уређењу и да одговори свима захтевима, које напредни друштвени развитак тражи од ње. Кад се траже напредни успеси, треба за њих створити и подесне прилике да се могу постићи. Код данашњег система, где се све и сва прима у школу без икаква одабирања и сређпвања према душевном развитку, не може ни школа стварати надпрпродна дела, да од таквог конгломерата пзведе на свима подједнако васпитачко ремек дело. У свима створењима у природи има одабирања и сређености, само се никако не схваћа да тога мора бити и при васпитачком послу. Но у манхајмском систему лежи здравајезгра и тај систем мора имати будућности. Школе за покушај. У Минхену је основано удружење за оснивање школа за покушај. Удружењу је главно: да изради код школских власти, да се оснивају школе за покушај за модерне педагошке захтеве, односно да власти даду средства за оснивање таких школа. Осим тога ће удружење стварати земљиште на којем би се родитељи, учитељи и власти споразумели у школским питањима. Ко .је ма н површно пратио развитак педагогије за последњих 10—20 година, опазио је, да има већ знатна множина повпх проблема. Али ти проблеми, остају већином само проблеми, јер није било прилике, да се довољно опробају у пракси. Нарочито је то случај са оним већ дугогодишњим захтевом, да се на место старе школе учења, уведе т. зв. школа рада, која узима за средство и излазну тачку сопствену (телесну н душевну) делатност детета. Да ли је та школа рада боља или гора од школе учења, не може се одлучити у теоритским диспутима. Ту је само један пут: да се практично покуша. Референткиња Јованка Хубер у своме извештају, истакла је предност иове педагогије према старој школи веома изразпто. Стара школа се прежпвела са својим сувише јаким истицањем градива, дете, млаДић, човек нису играли никакву улогу. Ђак је внше свега учио „школски мислити". У томе је кривпца, да добри ђаци старе школе, често нису у животу ншпта задржали од онога што су у школи научили. Градиво се мора ухватити са свог

доминирајућег положаја. Ново схваћање не видн више у градиву за образовање васпитпн циљ, него васпнтно средство. Мора се признатп, да у школама има већ читав низ уређења, које воде рачуна о тим модерним погледима. Али се тиме не можемо задовољити. Мора се тражити, да се сва настава оснива на начелу пскуства илн рада. То је немогуће у једном обичном разреду где има просечно 60 деце. Дилема између знања и умења за извесно ће се решнти. И то не од данас на сутра. И кад стара школа вели: Шта ћете дати нашој деци за ризницу механичког знања, за строги запт који је држао сваког ђака по 3—4 часа прикованог за скамију; може јој се рећи: Даће им се способност да самн изналазе, сами опажају, сами раде, даће им се усталаштво, жива свест о самом себи. После предавања Хуберове развнла се жива дебата међу родитељима, учитељима и лечницима. На крају су примљене резолуцнје које је одбор истакао. Прва му је задаћа да преда молбу магистрату, да се оснује једна школа за покушај. Ову молбу потписала су п удружења учитељско и учитељнчко. Немачки радник и образовање. Лист „01е Кеие 2е11" пише: „Неоспорно је да међу радншнтвом постојијака жудња за образовањем. Свима установама што служе за даље образовање као што су: свеучнлпшни течајеви, музеји, изложбе и др. много се користе радници. Та жудња за образовањем много користи политичком н економском покрету радничком, а тако и народној просвети. Од неколнко годнпа придаје се велики значај образовању у партијским и синдикалним организацијама, а помоћу партијских и синдикалних школа и књижница. Поред других установа, очекује се од књижница и читаоница велики успех у корист радничког образовања. По једној статистици од 1907. год. која обухвата 852 породице пз разних места, опажени су ови резултати: 434 тих породица имају годпшњи приход до 2000 марака, а 418 породица нешто мало већи приход. Оне дају на дружинске листове и књиге 52-67 мар. годишње или 2-3° 0 од општег прихода. Породице од 2—4 душе, троше на књиге и лпстове по 55-31 мар., оне са 5 — 6 душа, по 51-19 м., а оне са више од 6 душа 47-81 м.