Školski glasnik

Стр. 120.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

у ређпм случајевима бптп могуће, да у томе поуче децу. Пре свега недостаје им способностн за то. Да поуке буду од стварне вредностп, не могу зависитп од случаја, него морају бпти удешене по неком утврђеном правцу, а овоме нису родитељи вештп. Нема сумње, да рад на овоме пољу тражп вешту васпитачку руку, а и тога иема у многих родитеља. Као продукт досадашњег образовања они су тога мишљења, да им је немогуће са својом децом говорити о полним стварима. А многим родитељима и самима недостаје потребне зрелости. Из свега тога излази, да би то била дужност школе и васпитача. А како би се то могло изводити, и у томе има разног мишљења. Искуства у томе питањујош слабо има. Но има нацрта по којима би се то могло изводнтп. Између осталих, ту су нацрти К. Но11ег-а и Марије Лишњевске. Обоје хоће да се те поуке изводе у природописној иастави. Аиалогно према расплођавању н размиожавању биља и животиња, да се говорн потребно и о размножавању и рођењу човека. Већ у средњем наставном ступњу да се то отпочне, а у горњим разредима да се у концентричним круговпма продужи. Конрад Но11ег прпближио се у своме плану впше могућностима. Марпја Лишњевска извела је опширно свој план. Она хоће да се осмогодишњем илп деветогодишгвем детету говори о размножавању биља, риба, тица и сисаваца и да се поучи о развптку јајета. Детету од 9—10 годипа, да се товори о развптку детета у материној утроби. „Дете зна, да сваки створ пма семе и чује да тако човечје јаје има и у материној утроби. Оно само долази до тога, да то мора расти (о оплођавању му се на старијем ступњу говори) и тада му се покаже слпка матерпне утробе (трбуха) у којој се види дете. На идућем ступњу — 10—11 год. —, говори се о оплођавању у риба и у тица. Утпцај семена упоређује се са биљним животом и покаже се оплођено кокошије јаје. Уиутрашњост тичијег (женкиног) канала и пут којим семе иде приказује се очпгледно сликом." У идућем ступњу — деца од 12 год. — говори се о истоме код сисаваца. „Како се храни ембрио. Болови порођаја. Чин спајања описује се мирно, нростим речима. — Именују се полни органи мушки и женски, сликом се покаже унутрашн.п пут семена у материцу. „На највишем ступњу говорн се о полном животу човечјем." „Деци,

која су тако прппремљена — велп та спнсатељка — може се на горњем ступњу све рећи, што има још да се каже." — „Спољашњи и унутрашњи органи за расплођавање човека покажу се у слици." „Говори се о срећи по човечанство везом човека и жене и о страшној несрећи ако се то без мере и наравствености црпе и да човек не треба да заборави да му је у том чину дата стваралачка моћ, која у себи носи велику одговорност према новом животу." — „0 оболевању полних органа, о менструацији, о штетностп прераног полног уживања и дражења (алкохол, неморалне, слике, књиге.") Изнелп смо овде главније, да се види куда је та много спомињана Лишњевска забраздила. Читати детаљније шта та све не заступа, мора се човек чудити да се у пначе трезвеног и умног света на западу, може наћи људн, који би пристали да се и таке ствари ушверцују у наставу и како се код нас све онако преко трупце брзо прихваћа што је ново, можемо се надати, да ће какав просветни реформатор Апоњи и ово примити за готов новац и донети као нешто облигатно у нашу наставу. А само би нам још то требало у нашим примитивним просветиим приликама. Нема сумње, да је питање о полном обавештавању веома важно. Алп то је и једно веома тешко пптање за решавање. Увиђавпи људи на западу пзносе јаке приговоре против тога да се оно у школи спроводп: Сврха је наставе да дух развпја знањем, чула оштрн, вољу упућује на добро, истинито и лепо и тако децу спрема посредно за њихов позив. Према тој сврси одабирано је до сад наставпо граднво. При увађању повог градива, мора се озбиљно пазити, да ли оно служи унапређењу поменуте наставне сврхе, да лп неће сваштарија сметати темељпости. Баш народна школа мора се чувати од свега што би зауставило њен озбиљан рад. Она је дужна све одбнти и излучити, што изгледа да је потребно, али за наравствено и интелектуално образовање није неоспорно нужно. Какво јој се све градиво за последњих десетина година ннје наметало! Она изгледа као неко опште покушалиште. Она ие може, дакле, такав један наставни предмет увести, који много времена одузима, као што је полна поука, па све да се тек и приближно тако прихвати како се предлаже. Основ против полне поуке у школи