Školski glasnik

Вр. 7.

ШК0Ј1СКИ ГЈГАСНИК

Стр. 121.

лежи већ и у иретоварености школским градивом. Но ако бн и могла школа прошнрити своје иаставно градиво полном поуком, то се мора нстаћи да бн настава на том пољу имала јакнх тешкоћа. Јесу ли деца у стању схватити процес полног живота у лшвотиња и човека? Тако далек улазак у тај проблем, како га заступа Марија Лшпњевска, за већину деце је без вредности; градпво је сувшне далеко од дечјега мишљења и чуства. А што се не разуме, не може се интелектуално ни неговати, не може дакле, ни дати смисао за свесно разумевање полног п наравственог склада. Мора се означитп као заблуда у настави, показивати у слици, пменовати п говорити о оним деловима тела које и одрасли и деца из прнродног осећаја стида крију. То је подражавање Базедовом маниру што је у опште одбпјено. — Нема нп у томе снгурностп да ће се увек наћи за то права наставничка особа. У томе је доста недаће већ и у другпм наставним предметима, а овде због могуће штетности по дечју наравственођт двоструко је рђаво. Баш ова настава тражи ванредно обазриву руку; ту мора васпитач увек имати на уму „да је место на којем стоји светиња". Ако игде, а оно је овде, слпка Сцпле и Харивде на свом месту. Немац каже: И сувшне много п сувпше мало, једнако је опасно. А Србин вели: Што је много није здраво! Др. Баур назпва питање о сексуалном просвећпћивању Пандорином кутпјом пз које може пзаћи и добро и зло. С тога ће се многп учнтељи, а нарочито учптељице устручаватн да предузму тако градиво. — Уз то још мпоге наставне снаге једва да би биле и сПособне за таку наставу, јер пм пе достаје знање о сексуалном животу. Према томе су и наставне тешкоће основ, којп говори против полног поучавања у школи. По религиозној науци и науци о моралу, треба да живимо и речју п делом честпто, уљудно п псправно, с тога треба да говорпмо и радимо само оно што је ваљано. Тако ћемо жнветп, ако се клонимо оних речп и дела од којих се морамо стиднтн. У том облику се негује појам честитости у школи. Он се оснпва на високом значају дечјег осећаја стида. Са разних страна нзречена је стрепња, да ће се тај дечји осећај стида оштетити полннм поучавањем. -Један немачкн учитељ рекао је на кон-

гресу за заштиту децу: „Школа се не осећа позваном, да те захтеве прихвати, а да не би изгубила најзнатније васпитно средство стид." На главној скупштини прускнх народних учптељица у Каселу год. 1904. рекла је једна госнођа против таког поучавања: „Не видим да се наравственост тиме поправља, али виднм да пати с тога осећај стида у народу." Основ, дакле, против полног поучавања у школи постојп и у бојазнп, да ће бити оштећен и дечјп осећај стнда. Поука у полннм односнма може собом носнти моралну опасност по децу. Важно васпитно правило вели: „Водп рачуна о пндивидуалитету!" Ако пкоје васпитно питање тражп индивидуалпзнрање, то је код полног просвећивања. Али школа не може на жељенн начин индивидуализирати; она не може подесити као мати, време, и прплнку и то нскористити, да нде за појединим дететом. Је лп градиво с цланом уређено, тако се мора обрадитн, без обзира на индивидуално сасвим разне утицаје. Биће да у сваком разреду има известан број деце, која су кућевнпм приликама или несретним случајевима у опасностн п да им треба таквог просвећпвања, па да лп онда да се уз ову децу и оној распреда о томе, која су боље очувана? Неће ли се и ова довестп у оиасност да том наставом упознају и оне стварп, које су брпжљиви родптељп склањали од њих? Незнатна могућпост индивидуалпзирања може врло лако постати морална несрећа по одтле чпсту децу. — То исто може се десити и усљед личне неспретности учптељеве. Ако није свака реч брижљпво. одабрана, то је штета већа него корист. Неспретним нзражајем н. дугим разглабањем могу се пробуднти у детета чула која су била спокојна. Педагози, лекари и духовннци казују из своје праксе, да се маого младпх људи морално покварнло књигама и броширама тога правца, којеим се баш у протнвно.ј намери дале у руку да се сачувају од тога. Етпчко религиозан значај полне везе отићи ће у засенак, а последице тога биће штетне, а пикако не на унапређење моралног осећања. — Тнме се показује опасност у полном поучавању у школи у тој могућности, да се у опасан положај доведу још дотле чнста деца. II ол 11о објашњавање нпје никако једино средство да се у већем степену постигне моралност на пољу полног жпвота. Школа може