Školski glasnik

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛА (' 11И К

Стр, 115.

Педагошка преглед. Образовање женсккња у Јапану. Јапаи је земља ванредног нанретка. Од једне затуцане феудалнстичке државе, постала је за десет годпна (1867—1877.) моДерна уставна држава. Данас се може Јапан назвати у потпуном смпслу модерном земљом, чија се култура може упоредити за земљама у западној Европи. ГОта више у неколико је н претекао те земље. Нарочито у положају жене у Јапану. Још пре постанка будпзма н конфучионпзма заузеле су жепе скоро^ исти такав положај као п људи. Проф. Нарузе оснпвалац првог женског уннверзитета у Јапану, велн де већ ни тада није било ни сенке од оне „варварске идеје", да су људп све, а жене ништа. И политички утицај пмале су жене и девет жена било је већ и на царском престолу јапанском. Нарузе тврди да се оне и на бојном пољу одлпковале; и на књижевном пољу су већ у оно доба знатно радиле. Многа стара јапанска дела су жене написале. Барон 8иуета1еи тврдн, да је у 19. столећу н у време цветања кинеских студија домаћа литература била скоро искључиво у рукама женских. У току напредовања п ширења будизма н конфучионизма углед жена је пао и упоредо са феудализмом ттпт ло је и угњетавање жене. У оно доба, дакле око средине 19. века, било је забрањеио женекима, да се осим домазлука баве чиме другим, а нпсу смеле нпшта друго учити осим кувања, шва, ткања, служења тејом и цвећарства. Увађањем европске културе и укидањем феудализма свануло је и женскињама. Гроф Окума вели: „Има нх много, који мисле, да женскима не треба више образовање, алп је таких сваким даном све мање. Држим да је то логпчно и праведно, да женске, ако желе добију исто образовање као и мушки". Женско образовање јако је коракнуло напред у Јапаиу од рестаурацпје. Већ годние 1902. било је 70 вишпх девојачких школа, за којеје утрошено 2,609.860 мар. Вишн семинар за женске кандидаткиње за учптељство имао је 1903. год. 361 ђака, а издатцн су износили 195.640 мар. У редовним основнпм школама уче се мушка и женска деца заједно. Јавне средње школе слободно могу полазнти и женске. Највећи напредак учињен је оснивањем универзитета што га је основао проф. Нарузе. Оп је у

Америци проучавао три године женско образовање. 1894. г. вратпо се натраг у Јапан и издао 1896. дело „Женско Образовање", које је врло добро било примљено и помогло осинвању впших женских школа. Набрзо су ове школе биле тако јако посећене, да их ипје било доста и почеле се по свој земљи оснивати ириватне женске школе. Тада је Нарузе изнео свој план о оснивању женског универзитета п задобио је у Токпју људе као што су маркиз Ито п гроф Окума, тако, да је 10. априла 1901. г. основан први женскп универзитет. Универзитет пма домаће одељење, одељење за јапанску књижевност п одељење за енглеску књижевност. Почело се са 250 студенткиња. Толнко исто их је дошло и у прнправно одељење. Друге године било је већ 800 слушалаца, а треће 1000. Упада у очи да се у том жестоком одушевљењу упало у једностраност што влада и у европским земљама, те се ишло само за ннтелектуалним образовањем. Нарузе држи, да би врсније било, да се женске школом не отуђују од домаћег живота, кад доврше школу и врате се кући. У Јапану стоје дакле у реформи женског питања на становишту Јелене Кеј и пачелима која је истакла у свом делу „0 љубави и браку". Нарузе говори: „Иако универзитет има 500 питомаца са разних најудаљенијих крајева земље, то смо одмах од почетка водилн завод тим правцем, да се школски живот колико је више могуће приближи домаћем животу. То је једна одлика јапанскпх универзитета, коју је и публика 'признала. Спаваће дворане н. пр. имају 17 одељења, а у свакој нема више од 25 студенткиња. Према предстојници владају се као према матери, а између себе пазе се као сестре. Кување, прање, постављање стола, спремање и улепшавање соба, вођење куће и све што треба кући, пазе студенткиње. Тај свакодневни рад подсећа их на њихов завичај и уче се практички водитп добро уређеи домазлук. Девојке које станују у просторпјама упиверзптета осећају се као код своје куће". Друга једна важиа страпа у женском образовању је положај веронауке. Не само да се заступа без вере настава у моралу, пего се у опште настоји око тога да се васинтање и релнгија нн чнм међусобно пе запостављају. Нарузе вели: „Васпитање нема права да удара на верске снстеме, ако то чпни