Školski glasnik
Стр. 116.
ШКОЛСКИ ГДАСНИК
Вр. 7.
напушта своју рођену сферу. У школн не треба допустити, нп да се према релпгијп непријатељски поступа, ни да се она шири. Треба настојати да се пзбегну обе погрешке. У учитељима да је дух верске трпељивости према свима верама, и они треба својим ученицима да оставе потпуну слободу у избору религије, у исто доба треба их задобити да утубе животна начела и да их истражују п да душевно подижу своје ђаке без утпцања на њихову индивидуалну веру. Така настава је подесна, да утврди у ђацнма уверење у битну и вечну истину и да разликују мање вредне елемеите своје вере". Нарузе држи, да се само толико може бавити васпитање са религиозном наставом. Он вели, да се и женски универзитет држи тога начела. Вредно је споменути, да се од 1900. год. и у поштанскиМ звањима прпмају женске, а у звање се примају неудате женске, од 15 до 20 година. Женске у то.ј служби морају бити сасвим слободне од домаћих брига и обвезати се на двогодишњу службу. „Рас1. 8ккНеп".
Школа и наетзва. Реформа народног школства у Аустрији. Аустријски међународни комитет за реформу народног школства одржао је свој састанак у Бечу 10. априла о. г. У њему су заступљене све учптељске организације у земљи. Комитет ће се проширити да у њега уђу и неучитељи. Сад су у њему заступници немачког учит. савеза у Аустрији, удружење „ГгеЈе 8с1ш1е", социјално педагошко удружење, заступници словенских учитељских удружења и заступн ен ii) талијанског учитељства. Заступници чешког и моравског удружења и деловођа Савеза словенског учитељства, суделовали су на овом збору, јер им је било загарантовано, да ће захтеви словенског учитељства бити респектовани не само у формалностима, него и при мериторном одлучивању у опште. Сви делегати' заступали су око по стотине хиљада аустријског учитељства. Већаноје како да се сиреми објективни, потпуно сређени материјал, за критику садашњег школског стања. Прибрана грађа даће преглед у којем правцу треба измене и где треба нај јаче положиги снагу за реформнп рад. У свпма покрајпнама
основаће се народнп комитетн, у којима ће бити заступннци учнтељских органнзација, народно-просветних удружења п другнх народнпх корпоршшја, чија ће бити задаћа да што ширу јавност заинтересују за школску реформу. Друштвенн учитељски зборови објавиће захтеве, који теже за напредннм н слободоумнпм изменама аустријског школског закона. Впше него четрдесетогодишња горчина тога закона довелаје до сазнања, да га треба реформпсати у духу, у којем је био замишљен, да треба излучити из њега све половностп п неодређености, са којих је рамао. Закон је стављао у изглед много што шта, што бн унапредило школу и учитељство, али од тог свега није нпшта створено. Напротив враћало. се застарелим појмовима и није се могло ићи напред од конзерватизма, бирократпзма аустријске администрације п сличних сметњи. С тога се оваком организованом акцпјом нде за тим, да се ншрој јавности даде стварна појимања о штетности досадашњег закона и да се та јавност покрене у корнст реформисања школске наставе. „ХЈШ. Коушу." Манхајмски школски систем. У прошлом броју „Шк. Гл." донели смо белешку, да је хамбуршко веће одбпло увађање манхајмског школског система у своје школе. Цела ствар текла је овим током: С јесени 1909. год. држао је др. Сикингер, на жељу хамбуршког грађанског одбора, предавање у Хамбургу о манхајмском школском систему. Већ пре тога били су у Манхајму изасланицњ хамбуршке школске власти да проучавају тај спстем. После предавања Сикпнгеровог био је изаслат и др. Фрике у ту цељ. Оба изасланика хамбуршка заступала су у свом извештају једно становпште: да се одбије увађање манхајмског школског система. Др. Сикингер написао је у тој ствари броширу у којој побија наводе хамбуршких изасланика. У своме спису брани Др. Сикингер темељно манхајм. школски систем и наводп да се нарочито изасланик др. Фрике држао само спољашњих ствари и да начелно није ништа побио. Нарочнто упада у очи да је тај изасланик за 5—6 дана (од 15—20. XI.) свога бављења у Манхајму, могао цео систем тако проучити, да се о њему у свему потанко информише. Други изасланик др. Албург држи се више начелнпх ствари у својпм пригово-