Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 155.

мених принципа утврдио, који предмети, у ком облику, п каквнм расиоредом да уђу тн предмети у „Наетавну Основу". С тога ће овај збор, путем нарочите представке, обратити се Всл. III. Савету, да се „Н. 0." на начелима концентрацпје измене. При градљи иак исте, да имају учитељи удела, јер концентрацпја изискује, не само опћег и недагошког знања, пего и школску праксу, велику умешност, потпуно познавање цељи васшггања н обуке основне школе и велнку вежбу, у методичким принцииима. Овај збор, тога јб' уверења, да се реали пе цепају у основној школи, већ< путем концентрације, да се при обради наставног градива спајају једно с другпм, по сродству свога градива. У Обровцу, 25. марта 1910. Управни Одбор учитељског збора новосадског школског среза. Ово је мишљење усвојено у зборској седници од 21. апр. (4. маја) о. г.

Школа и настава. Статистички подаци о основном школству у Босни и Херцеговини. На крају птк. године 1907/8. билоје у Б. и X. 405 основних школа, и то 268 народпих, 126 конфесијских п 11 приватних основних школа. (У шк. години 1906/7. било је 379 основних школа, и то 259 народннх, 109 копфесцјских п 11 приватпих). Од 126 конфесијских гакола биле су 94 српско-православне, 30 римо-католичких, 1 евангеличка и 1 јеврејска. Једна основна школа долази на 126 кт 2 . У мостарском окружју долази једна основна школа на 96 кт 2 , а у травпичком на 205 кт 2 . Школских је места било 314. Једно школско место долазн просечно на 159 кт'-. С обзиром на број становипштва долазн једна осповпа школа на 3872 становнпка. И у томе погледу стоји окружје мостарско најбоље: једна основна школа долази већ на 2539 душа; најнеповољније је у бихаћком окружју; оидје долази једна школа на 5815 душа. На 314 школских мјеста и на она места, из којих деца полазе школу, долази 879,410 етановника; према томе остаје 688.282 станов-

ника, који у опште пе могу децу спремати у основну школу. Од свега становништва у земљн може сиремати децу у школу 56%. Од целокупног муслнманског становнпштва може спремати децу у гаколу 48%, од православног 52%, а од католпчког 75%. То значи, да су данашње нагае основие гаколе тако размегатене, да се њима могу католицн највећма послужити. Број гаколске деце пзносио је 36.362. У народне осн. гаколе нгало је 25.845 деце, у српско-православне 7144 деце, у римокатоличке 2892 деце. Православне деце нгало је у гаколе 15,318, католичке 14.507, муслиманске 5130, јеврејске 1376, других вера 531. Као гато се впди, од трн главне вероисповести најбоље посећују гаколе католичка деца. Католика нема више од 22% у целој земљи, но нпак католичке деце у осн. школама има 39%. Муслиманска деца посећивала су нскључнво комуналне школе; православне деце је игало 8139 у комуналне, а 7124 у српске школе, 21 дете је игало у римокатоличке, а 34 у приватне гаколе. Католичке је Деце ишло 11.271 у комуналне, 2726 у католичке конфесијске, 12 у српске, 2 у евангеличке, 496 у прнватне гаколе. Деце способне за гаколу бегае 235.214 (15% целокупног становништва). Од те деце похађало је школу 15-67%. С обзиром па веру најбоље иохађају школу Јеврејп; њихова сва деца иду у школу. Од три главне конфесије најбоље су похађали гаколу католици (29% од деце за гаколу сиособне), затпм долазе православни (16%), а најносле муслимани 6%. На једног паставника долази нросечно 42 ученика. Највећи број основннх гакола био је у овим котаревима: у брчанском 19, у дервентском 19, у столачком 18, у бијељинском 17, у граду Сарајеву 15, у љубушком 15, градачком 13, граднгаком 13, мостарсКом 12, тешањском 11, прњаворском 10, требпњском 10. Српских школа било је у 46 котара, католичких у 17 котара. Број ученика у IV. разреду износио је 4908. Од овпх је с успехом свршпло IV. разред 4201 (81-52% од броја учепика у IV. разреду. или 11-40 % од целоку-пног броја школске деце. Вероучптеља било је 483, и то 165 право-