Školski glasnik

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 145,

ник и члан широке народне заједнице, па тек онда члан неког ужег круга друштвеног, који у уским границама својих погледа, тражи и од учитеља као својег члана да и у најживотнијим питањима народним буде кратковид, жртвујући општу народну корист, уској и некристалисаној користи једне или друге партије. * Овај чланак о учитељском сталешком заетунетву у нашем народном сабору, написан је бао пре састанка сабора, но како „Шк. Гласнвк" због слагачког штрајка није могао раније изаћи* то је већ раније ст. бечејски збор донео решеае, да стоји на становишту сталешког заступетаа, а то становиште заступа и новосадски учитељски збор п позвао је остале зборове на споразуман рад у томе правцу. Решење ст. бечејског среског збора да учитељство буде у сабору заступљено као сталеж, „Застава" обележава у 119. јутарњем броју као назадну мисао и изнела је шта је о тој ствари говорио у ст. бечејском среском збору М. Ћ, о с и ћ као заменик еиарх. шк. реФерента. Садржај његова говора је да је заступањем сталештва учитељство неслободоумно, ненапредно, да иде у натраг и да је непросвећено. „Застава" даје заправо М. Ћосићу, а осуђује учитеље који хоће сталешко заступство и вели да нису свеснп. Дч ли су учитељи који траже сталешко заступство свесни, о томе није позвана „Застава" да пресуди, јер она не репрезентује просвећеност српског друштва. Она више не може с висина ни делити некоме народно новерење ни осуде, јер ни у име већег и важпијег дела ратарског у српском народу не може говорити, пошто је баш у тим круговима претрпела бродолом и нема више тамо поверења. Сами пак „Заставини" писци, уредници и сарадници нису већ давно меродавни да диктирају поверења и неповерења, јер они у том питању не могу водити реч, пошто га не разуму и не знају, а на своју жалост не могу већ више ни силом својом то своје незнање и неразумевање натуривати необавештеној публици као неку еванђелску истину, јер шири народни кругови неће више да примају меродавна просветна

мишљења од неколицине људи, који ни сами нису упућени у просветна питања. Та ни према својим започетим наукама нису имали оданости да их доврше. Тако су некад — као ови „Заставини" новинари — говорили и сви власници и бирократе у Немачкој, кад нису допуштали тамошњем учитељству да се на самосталној основи организује и унапређује просветне интересе народне развитком школе и учитељства. Али су те декламације остале на крају крајева беспредметне тамо, па ће остати и код осталог света који сувремено мисли, те данас у Немачкој, Швајцарској и другим западним просвећеним државама, не само да је учитељска солидарност (која је нашим „идеалним" великанима тако мрска) много уважена и од учитеља и неучитеља, него та солидарност даје снаге учитељима да извојују себи и права која им припадају као представницима народне просвете. Коме то све није познато, тај нема права да напамет пресуђује јесу ли оваки сталешки учитељски захтеви коректни или их треба опет каквом згодном приликом проскрибирати и натуривати народу лажае тврдње и мишљења о таким захтевима учитељским. Неупућени декламатори и новинари прво треба да се упознају са тим приликама и да коригују своја површна мишљења, па тек онда да воде реч о питањима у која нису упућени. А у осталом нами и искуство вели, да су оваки учитељски захтеви исправни, а тако искуство и мађарске учитељске кругове уиућује на сличан рад. М.

Конц^нтрација у настави." Између осгалих задатака које имамо да нас да расправимо ево је на реду и расправа о концентрацији у настави. Концентрација у настави била је предмет нажње свих школских људи већ одавно. Стој је рекао: „Пошто се образовање кво сврха наставе, само под тим условима може ностићи, да су саоиштене мисли у међусоб ном утицају, то је главпа задаћа у настави у томе, да прво паставно градпво међусобно одреди, да га међусобно доведе у везу и споји". Разно схватање њеног значаја * Прочитано и усвојено у еедници новосадског ерееког учитељског збора, одржаној у Нов. Саду, 21. (4.) маја о. г.