Školski glasnik

Бр. 11.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 182.

Кант истиче да је важна сгвар добра воља у индивидуе, на каже, да у опом, ко је добар, има несебичности и љубави нрема ближњем, те према томе да такав има хришћанских етичких начела. Међу тим ми признајемо, да су етичка начела Хилдебрандтова, X. Спенсера и Кантова од велике важносги, али тражење „најважнијег" начела иедагогије смлтрамо само за излишан и бескорисЛш посао. Индивидуалност, користољубље, добра воља, метод, наставно градиво, итд., све су то једнако важне чињенице, од којих код идеалног васпитања ни једна не сме бити запостављеиа! (Наставиће се).

51ап1еу НаП оснивач педолошких студија. Овај знаменити амерички психолог родио се 1. јануара, 1846. год. у АзМеМи. Детињство је провео у природи. По свргаетку средњих гакола отип ;ао је у духовни семинар у Њујорку, где се бакио више филозофијом , него богословљем. Год. 1868. по савету проФ. Смита отишао је у Немачку (у Берлин и Хајделберг) да студира богословске и ФилозоФске' науке; овде је пробавио две године, а носле тога је ностао проФесором ФилозоФије и нове књижевности на Антиохској вишој школи, а 187 6. доцентом иеторије Филозофије на Харвардском свеучилишту. У то доба упознао је идеје Миљове, Дарвинове, Сненсерове и Комтеове, и пр во издање Вунтових Оспова Физиолошке нсихологије. То је све на њега ј; ко утицало, рађао му се низ нових назора и питања, пред њима су одлазили у позадину назори идеалистичке ФилозоФије и традицијоне теологије, у чему се дотле кретао његов дух. У њему се пробудила нова жудња за радом и науком, коју је још појачао прелаз на свеучиште харвардско, где је темељније почео проучавати психологију и Физиологију. Путовао је поново у Европу. У Берлииу је радио у лабораторијуму Хелмхолцовом, у ЈЕајпцигује учио Физиологију руковођен Лудвигом, кемију је учио у Колбеа, психологију у Вунта и у

његову лабораторију чипио покушаје. Овде се прво почео марљиво бавити педагогијом. Тако иосле три године постаде од богослова и ФИлозоФа идеалисте, одлучни присталица и одушевљени ширилац научног реализма, упознат са свима резултатима сувременог студирања природних наука. Кад се вратио у Америку држао је На11 1881. у Бостону на скупштини учитељској 12 предавања о педагогици, чиме је привукао на себе општу пажњу. Тада је први пут јавно изнео мисао, која му је основ у даљем раду, да педагогија мора бити основана на студији опих, које учимо. Нису деца због школе, него је школа због деце, с тога се мора прклагодити њнховом душевном развитку, а не тражити, да способности ученика прилагођујемо нашим методама и програмима. Прво је почео проучавати ђаке у бостонским гаколама. Даљи развитак био је новољан по његов рад. Год. 1881. постао је проФесором психологије и педагогике на свеучилигату у Балтимору, где је основао нрви нсихологаки лабораторијум. Његова предавања и делање личао имали су необичан утицај па гаирење његове идеје у Сев Америци, где сад има преко 50 лабораторија и катедра педагошких, које су већином основали његови ученици. Год 1887. На11 је почео издавати први сиецрјалвн психолошки чвсопис „Тће Ашепсан Јоигпа! о! РбусћоЊ^че" који и сад излази. Год. 1888. нозван је био за председника новооснованом свеучилигату (Лагкбк-ом (Ворчестер). Затим се по трећи нут кренуо у Европу, да проучава педагошке заводе но разним државама. На С1агк§кот универзитету имао је добре сурадаике 8ап1огс1, (псих) Вигпћаш, (педаг.) Сћашћег1а1п (антропол.) Ме^ег. (психиатр). У једној својој расправи На11 овако приказује свој рад: Ако ћу да говорим о новом нредмету старам се у главном да побудим иажњу слушалаца и жудњу за знањем. Најлепте ми је задовољство ако мн ђаци рекну, да су појмилн оно што пре тога пису знали и ако су им нејасности објашњепе, ако је склад што је недостајао. преброђен, а још ленше је ако дођу и затраже да им се нешто разјасни