Školski glasnik

Стр. 275.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Г,р. 16.

жени мир. Но сав тај процес пречишћавања не умањује зиачај његова рада и његових заслуга по препорођај и развитак наше школе и народне просвете, јер је Вукићевић у позном добу својег живота н рада, само тако могао својем становишту стварати шира поља, што се осим њега, тако рећи нико од меродавних фактора није никако забавио ни у минимуму с потребама школе н наставе. С тога тежина греха због заосталости и слабог рада наших школа, не лежи на њему, него на оним круговима, којп се нису старали да стару и конзервативну снагу Вукићевићеву замену свежијом и напреднпјом снагом, која бп дала школи и народној просвети сувремена полета, којим је била већ у велико пошла још пре чеврт столећа основна настава у напредних народа. Пок. Вукићевић умро је на Митров дан у 8 сах. у вече у 80. год. живота. Сахрањен је у четвртак 27. (10.) новембра после подне, На укоп се слегао многобројан с-вет. Многп поштоваопи његова рада и ученнни његови испратише га до хладна грсба. Како је почела киша падати, то се спрсштајии гсвори нису могли извести како ,је по програму било одређено. него су сви гсворниии опростили се с ниме о^мах пссле опела. Говорноје лмирорл.сии прсф. богссловије и некадапни катихста и прсф. срп. учит. школе ссмбсрске Гсрасим Пстрсвић, праштајући се с њиме као некадапш.н члан прсф. колегијума, др. В. Ђисаловић гл. шк. реферснт у име ПЈк. Савета; Љуб. Лотић бачки еиарх. пж. надзсрник у име бачввх иксла и ушпела; А. ВгЈађсТкн Јмир. унр. в. дсв. у Н. Са/Ју, као један од најстаријих њсгсеих учсЕита; ГТ. Тсрзин, уир. л :т -јИт . шк. у Ссмбсру, у име тсг завода; Јсв. ГлагојеЕић, упр. в. деЕојачке школе ссмбсрске, у име тсг геЕСДЈа; Стеван АрсенсЕић, умирсрљениу^Ет. ссмбсрски, у име учитела и сснсебих шксла ссмборских ii бИЕШИ уЕитељ а сад јсрсмонах Стсфан Плкић из В. Еикинде. За поко јниксм су ИРД8ЛИ пссмртЕнде: прсф. збор . срп. учит. шксла у Ссмбсру, срп.

виша дев. шк. у Сомбору н срп. учнт. збор осн. школа у Сомбору. Тако је догорео пламичак негда јаке буктиње, која .је на све стране по народу ернском просипала светле зраке просвете и напреднија живота. Тако је одлетела душа, која је својим богоугодним и примернпм животом и хришћанским врлинама украшена, заслужнла да буде прихваћена у загробном животу еванђелскнм покличем: „Уђи у радост Господа својега!" Нека је слава вечно Николи Т>. Вукићевићу!

Законо навока. (Свршетак,) У краткој автобиографији Дарвиновој има једно место, које је већ много пута шпирано, и које ћу јсш сад и ја навести, јер има везе с нашим разговорсм. Дарвин каже: ,.До 30. године мога живота, или чак и доиннје, многе литерарне облике читао сам с великом насладом; још кад сам био ђак са слашћу сам читао Шекспирове списе, а нарсчито његове историјске драме. Слике, у кслико се сећам, причинавзле су ми такође велпку насладу, а музика јсш већу. Али ево већ пеколико кодина како ја нисам више у стању Прочитати ни један стих. Ту скоро ја сам спет нрсбао да чптам Шексппра, но оп ми се учинио тслико досадан, да ми је било одвратно, дссадно. Исто тако, ја сам иЕ1 убио СЕави укус према сликама и мугнпи... Мој дух као да се претворио у неку мгшпну, која прсмеље накупљена (Јекта и ЕсЕла т :и ез них спште закс-не; но ја не мсIу ,ла ] азумсм по чему је то есазеало атрс<|ију амо сеих делсва мсзва, сд коЈЕх 38ЕИСИ гаследја РЕшег реда, Ако Си ја морао пснсео псчети мој живот, псстарио Си ссСи за праЕЕло: ра. најмење јеД8Н Е }т есдслео шлем што Сило из лмелшшке Јптсрелзре, и а псмало слушам музЕву; и р:а тај е аш н срда атрс|ир8Еи дслсри мојега мсша, мсае Сити. Сили Си са ^уеаии Сл8ГсдарсЈи лесчјсСи. ГуСитак тих насла^а јесте тубитак срсће,