Školski glasnik

Бр. 2

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 26.

водима, градовима, и т. д. које је тешко очигледно представити, стога овде морају добити важно место земљоиисне слике, које имају да замењују ирироду. У новије доба су иочели да увађају у школу слике на скпоптикону, на коме се у разним облицима и у ирпродним бојама износи пред децу гореозначено градиво а износи се у облику путовања по појединим крајевима наше домовине, па и иноземства. Све оно, што су досада деца из књиге читала и што није говорено о планипама, шумама и изворима, о царству биља, о пределима, и т. д. то све би се на очигледан начпн имало да надопуни сликама и скиоптиконом, што би свакако било од веће и трајшце вредности, него што је била досадања настава. Материјалне жртве за све потребе имале би црквене општпне да поднесуУ У. и VI. разреду после понављања градива из IV. разр. — домовински земљопис имао бн се довести у везу са историјом, уста вом н природописом, — а пет делова света у првој половини школске годпне имали бп да се обраде опширније. Друге половине природописно физикални и математски земљопис. I. Из природописно — Физикалног земљописа: 1. Суве земље: равнице, дОлнне, бреговн, планине. 2. В о д е: жнве или текуће воде; мртве воде, мора, слатка или речна, слана или морска вода. Вода у ваздушасту стању: пара, магла, облак; роса, киша. Вода у чврсту стању: лед, снег, мраз, иње, цигани. 3. 0 ваздуху, васдушан притисак, струје и ветрови. 4. Слојеви земљине коре, унутарњост земље. 5. Распрострањеност биља н животиња на земљи. 6. Расе људи: кавкаска или бела раса, монголска или жута, црна раса, аустралијска и индијска раса. II. Из мачематског земљописа: 0 земљи као небеском телу или о звездама н осталим небеским телима. 1. Небески свод, обзор, главне и споредне стране света. 2, Наша земља као небеско тело,

3. Облик земље. 4. Окретање земље (дан и ноћ). 5. Кре^ање земље око сунца (годишња доба). 6. 0 месецу. 7. Помрачење земље, помрачење месеца. 8. 0 сунцу. 9. Репатпце. 10. Метеори. 11. Непомичне звезде. Према овакој нодели градива имала би са наставна основа нзменути, учила у духу напред изложеним начелима саставитп. Из целог горепзложеног произалази, да дете треба да појми земљину слику као целпну. Има да. се обради општи земљоиис, а азбука у земљоппсу, према Дистервегову захтеву, треба да је познавање појава о сунцу месецу, звездама, и у опште о небеским телима. Једпом речи у осиовној школп треба дати земљопису оно место које му нрипада, да би се у њој све земљопнспе гране могле обрадити — што данас није случај. Знам да ће упасти у очи, да, док градпво у III. р. но моме предлогу пма да се обрађује синтетпчнпм, у IV.. р. аналитичким а у V. и VI. р. прелазим поново на синтетичан начин. То је истина, али ја сам то из принцппа радио и доказаћу, да синтетпчан н аналитпчан начин има нрема природи ствари да се прпмењује. На име 7 наука о земљопису састојн се из појединости, које у органској вези једно с другнм чине целину. Из тога ироизилази, да се градиво саставља према природном склопу земљоппсних слика. Појам тпх слика је растегљив. Ја могу узети за једну земљописну слику целу Угарску, а могу узети н само велику угарску равницу. Дакле ово мора имати извесне принципе у основној школи. Научењак — географ, када проучава које градиво, узима баш обратан правац, него што је одомаћен у основној школи. За оваку штудију научењака велп Рацел ово: „Земља је једна органска целина. Прво се мора расматрати целина а тек затим наступа анализовање; јер сватање целине завнси од оцене појединости". Тако може то да буде код научењака, који располаже извесном количином знања, те из целине проналази појединостп. У основ-