Školski glasnik

Стр. 77.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСИИК

Бр. 5.

да би етнолошки психолог зацијело рекао да потичемо од каквих затуцаних старих Кинеза. Сјећам се једног врло живог разговора са нашнм познатим библиографом, протом Димитријем Руварцем пз Ср. Карловаца. Све што је добро и велико учинио какав човек, он му одмах пориче српско поријекло. И ако је то можда претјерана психолошка фнгура, факат је да постоји врло слаб однос нзмеђупознате велике латентне диспозиције нашег српског и хрватског племена и нашег актуелног свакидањег рада. Јест, слаби смо мајстори да ту прпрођену силу претворимо у кинетнку. Та слаба страна наше народне психе огледа се особито у извађању баш оних ситних посала, без којих се не може ни замислити велико народно дело. 2. Није ми овде намера да даље аналишем ову страну нашег опћег народног бића. Хтео сам само да истакнем једну врло лошу, некултурну навику Срба и Хрвата, навику, које се морамо што пре и .што озбиљније отрести, ако смо иоле ради да нас бујпца модерне борбе за опстанак не однесе у вртлог којп је уништио сплеспју. индивидуа, малих и некада великих н славнпх напија. Јест, треба се спремити на све непогоде. И један од најелементнијих услова за такво обезбјеђење јесте познавање одређене мете, фиксирање извесног идеала и настојање да се пође ка томе циљу. Ти цил>евп, наравно, могу бити индивидуални, друштвени и нацијонални. Путеви за те циљеве још сумногобројнији. Већ према провинцијалном, вјерском политичком убјеђењу ти се путеви могу мијењати. Примјера ради, социјалиста ће упријети прстом на свој друм, радикал на свој, лпберал на свој, самосталац на свој. Сви они могу радити по својој увиђавности, алн има .један пут, који их све уједињава. Тај пут јесте ход у школу. — Народно основно и внше школовање, или како се то ндеално каже: васпнтање и образовање. Ако се разилазимо по политичким начелнма и дјелима, у школи и у цркви треба ли би барем да смо једно. Велим требали, јер нажалост и ту нас мора наша народна куга: раздор и вјечнта свађа. У овај пар оставићемо српску цркву п ње-зине модерне невоље. Шта је са Српском Школом ? 3. Ко иоле познаје историју српске правосл. вјероисповједне школе у митрополији

карловачкој допустиће да смо силно времена утукли, поред дивних прилика њезиних младићких дана. Онај наш познати нехај, она апатија напрама унутрашњем п спољашњем уређењу њезином, оиа анархија у пашем сопственом аутономном просвјетном тијелу, онај моментани кукавичлук у поштовању и љубави наших рођених просвјетних права — све то бјеше узрок оних мНогобројних и дуготрајних просвјетних банкротстава. Додуше ту и тамо јављао се по гдјекоји великн и одушевљени српски школник (др. Т>. Натошевић, Нпк. Вукићевић, прота Беговпћ), који су озбиљно настојали, да руду наших просвјетних кола управе на прави пут. Но то је мање внше бпло пзоловаио лично пожртвовање и емоцијално есконтовање, које се послије истурило у врло несавремену педагошку навику. II ако се овдје и ондје опажао интензпван просвјетни рад, ппак то инје могло, дуго трајати. Великог центра није скоро нпкад било, т. ј. великог научног, модерног и за реалност удешеног плана срп. прав. вјеропсп. школа нпје ИМЗЈШ. 4. Предамном је најновији „Нацрт Уредбе за срн. прав. вјероисп. школе у мнтрододији. карловачкој". Искрено речено — то је за мене, запста, врло велико пријатно педагошко изненађење. Незнам ко га је саставио, или тај човјек или ти људи мора да су 1. добро опппали пулс на.ше вјер. школе п народног просвјећивања, 2. они су добро познати са .школским п просвјетним приликама народа, у којима се Срби крећу; 3. они су потпуно фамилијарни са најмодернпјпм постулатпма народног просвјећивања и школовања, основаним па народној и експерименталној педагогији, школској и народној хигијени, психологнји народа и индивидуалног људског живота. И онај који бн имао образа да нападне овај смишљени и научнп педагошки план школовања за данашње наше прилике илн је незналица или пуст п покварен на рачун опћег националног добра. Нисам досад чуо да се ико противио том „нацрту", али по једном прпватном писму, чујем да се велн, како се овај „Нацрт" ни мало не разлпкује од старог „Нацрта" у погледу на главни цпљ. То може бити сушта истнна. И ја сам у то не сумњам, као што не сумњам ни у то, да је циљ свих трпју наших народних релпгнја један те исти. Али, разлика између ова два