Školski glasnik

Бр. 8.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 13б.

реда часова од стране самог учитељског збора; пстицање граниде путника учитеља; завађање иристојба од приватпих испнта у корист школе; ограничавање полудневне п пепрекпдне наставе; захтјевдасе за ђаке слабијег дара илиумно слабијегразвићаустанове посебни помоћни разреди, ограипчавање паставних часова у појединпм разведима; захтјев да се нп за један наставпи предметосн. школе не проппсује одређен наст. метод, већ да се настава удесн тако, да сврху њезпну постпгну сва нормално развпјена деца. Захтјев да се сиромашној дјецп морају дати све књпге, учнла и прибор бесилатно; захтјев да школска обавеза траје свега 9 година (6 год. за свакидашњу а 3 год. за поновну школу; захтјев да уз школ. зграду мора бпти прострапо дворпште (за игралпште н гимнастнку) и школски врт; захтјев да се за народно просвећивање устапове (1) течајеви за аналфабете, (2) за даље образовање оннх младића и дјевојчица, којп су свршили основну и повторну школу, (3) течајевн за занатлијску и трговачку школу: (4) народпа сијела; (5) зпмње вечери за одрасле, (6) радиичке гпмпазије (7) нар. универзитет, (8) течајеви за дјевојчице радп поука у кућапству; (9) њега здравља п шнрење трезвеностп у народу; (10) оснивање антиалкохолских друштава; (11) приређивање- љетнпх школских склонншта за слабуњаву дјеиу; (12) ђачкпх трпеза; захтјев да се оснпвају хуманптарнп заводп (за васпптање п образовање глувоннјеме, слијепе, слабоумпе, нахочад, спрочад п напуштену дјеиу); захтјев да се уз сваку сри. прав. женску грађанску школу установе продужпп стручпи течајеви према прплпкама и потребама оног краја, у коме се школа налази; захтјев да се школски надзор вршп у иовјерљивом, благом дидактичком смислу; захтјев да неппсмени не могу бити изабрани у школ. одбор; захтјев да се упис ђака обавп мјесец дана прије почетка школ. годипе итд. — све су то баш оне „сптнпце", које дају праву ваљапост новом „Нацрту." Баш у овнм снтницама досада смо врло слаби били, и према мом мпшљењу, велпкп је добптак ако је човјек свјестан свог цнља у детаљу; то је такорекућ напола преваљен пут. Но сптнице новог „НаЦрта" не односе се само на смјер и средства народног школовања п иросвјећпвања; оне се односе и на бољу, пнтелпгентнпју и са-

временпју организацпју школскнх власти, учитељског материјалпог обезбјеђења (које- нпје од судбоносног замаша.ја, јер има учптеља, који су добро сптупранп па су ипак саразмјерно врло, врло лонш и у школи и нзван школе) учнтељског основног п даљњег професијоналног образовања итд. Мпоге старе школске и просвјетне грешке могу се псправити сугестијама повог „Нацрта". Захтјева да школеким фондом рукује мјесни школ. одбор, да се полаже испит за сталне учптеље, да прив. учптељи уживају потпуну плату редов. учитеља, која је с тнм мјестом скопчаиа, уз стан и огријев или прпмјерну накпаду за то: да се стечај расппсује путем службеног лпста, са роком од 4 недеље дана; да споредиа занимања није допуштено стављати у стечој; да стан учптељев треба да је под школскпм'кровом, али са засебшш улазом: да се за послове даљег нар. образовања устанрви посебан просвјетин референт: да се митрополијски савјет п епархијскп школски одбор еастојп пз стручпог н управног одјељења : да све забаппл.е, учитељи и професори прнпадају мпровппском фонду, н т. д. — све су то „ситнице", без којих је тешко постпћи уепјбха ц са „Напртом" од најфплозофскпјег цнља школе п проевјете. И баш за то што се повп „Нацрт" оснпва на помној стручној педагошкој спстематицп са не ограппченом слободом учптељевог п просвјетнпковог пнднвидуалног рада баш због тога у н.ему впдим велику врнједпост за дапашње наше прилике. Велпм дапашње, јер те „Напрте" треба овако у детаљпма ревидпратп п надопуњаватп, ако не сваке годнне, а оио сваке пете, плп барем сваке десете године. Карактер поног „Нацрта" најпослије то п омогућава. 5. Можда ће иеко приговоритп иовом „Надрту" шт,о је учптељима повећана плата (поред мировппског фопда). Те прпговоре може истаћи само опај човјек, који не познаје велпке јаде нашег нар. учптеља и који пгнорпше елемептарни услов сваког просјечпог рада у просвјетно-школском пољу. Све реформе без просјечног матернјалпог обезбјеђења оннх, који су и дан н поћ упрегнутн у та школско-иросвјетна кола, остаће само на папиру плп ће бити врло кратког вијека. За данашње животне прилике пп оне сугерпране плате у новом „Напрту" шгсу богзна шта. Тек да се мало душом дане, а поготово кад