Školski glasnik

Стр. 138.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 8.

унутрашњих послова и духовне власти); и три изабрана члана (једиог бира градско веће, а двојнцу скупштина земства.) Осим тога у савет улазе уиравитељ илп унравитељка месног учитељског семинара ако постоји и представпик козачке војске у областпма где има школа за козачке становнпке. Председннци и председнице старатељстава могу бити присутии у седницама савета са решавајућим гласом у стварима својпх; школа; окружним областима оставља се право да попуне број бпранпх чланова у савету, лечнпком, са решавајућим гласом у свима стварима. У грддски савет не улази представник племства; место п;едседиика управе улази градски начелнпк, а од изабраних чланова улазе два градска представника и један од чиновништва. Губерпијски савет састављен је скоро пскључиво члановима по дужностп (губерп. представннк племства, председнпк губернпјске управе п управитељ основних школај а но именовању (од мшшст. просвете п унутрашњих дела и од духовие власти). Избором су члановн само два члана губернијске скупштипе. Председник губернијског и окружиог савета је представник племства, а где њих нема бира окружни савет председпика нз своје средине, а у губернпјском савету председава управитељ основппх школа. Изабране члапове школског савета потврђује или опозива начелник губерпнје нлп области, а могу бпти опозвани ма у којевреме, ако је пристао мпннстар просвете п унутрашњпх дела. 1'ади поближег суделовања државне управе у раду основног образовања, поставнће мшшстарство просвете заступннке, дпректоре и инспекторе осповних школа. Овп ће пазитп на тачно пспуњавање закона, на избор наставпика, па пзвршење програма и па нарушење закона, како од стране пздржаваоца п предавача, тако и од школског савета. Ово право надзора нпје сасвим јаспо одређено у закону. Толико се види да је мипистарство оставилр право прпзива својим. оргапнма у свнма решењпма губернпјског и окружиог савета и обуставом тпх решења док се не реши призив код внше ипстанције. Наиослетку тим законским иредлогом уређује се давпашње питање о матерпјалном

обезбеђењу учнтеља. Минимум плате је предвиђен од 360 рубаља годпшње учнтељу п 60 руб. годншње кероучнтељу. Оспм тога пз месних средстава мора учитељ имати илп стан или накнаду за стан. (Наставиће се)

Учитељство. Скупштина српских и хрватских учитеља у Загребу. Несиосно стање у којем се налаЗи сриско и хрватско учитсљство у краљевини Хрватској и Славонији, морало јс цанослетку сидном снагом избити па површииу, да увери властодршце, да се то више не може сносити. Материјалан иоложај учитељсни тамо је још много лошији него у нас. Све су то учптсљи годинама сносилн и чекали да се испуне она обећањакоја су им давапа са свнју страна. Но од обећања се но можс живети, а од учитеља се тражи не само да ма с каквим срсдствима живе н често миогобројну иородицу исхрањују, васнитају и изводс на пут, пего да и осим својих редовннх дужности буду свугде најагилнији радници н деспа рука сваком иотхвату у корист друштвена папретка. Свега се тога учитељи од увек радо ирихваћали и прихваћају, али се слабо ко есћао и сећа, да бар колико толико поирави н,ихов матсријални ноложај, како би моглн снромно излазити на крај у данашњој скупоћн. По нико пи мукајет. Псдавно се као бајаги иочело радити па ноправци учнтељских нлата, алн се као п увек ночело без сталне памере да се што учипн за понравак учитељских плата, те сс набрзо ишчаурише стотину нреирека од куда да се нађу извори. Кад год се дође до школе и учитеља онда нскрсну брижни покличи пародпих отаца: „Нема извора, не може се народ теретити иовпм теретнма". А кад треба намаћи угледне нлате другима, опда се не води така „очинска" брига о народу. Појмљиво је ; да тако заиостављање пе може учитељство трнити у бескрајност. С тога су ио пеки срески учит. зборови у Хрватској н Славонији, усталп у обрапу учптељства и истаклп лозинку да учнтељство мора сложно и мушки устати у обрану свога ноложаја и одлучно ноступатп у том иитању. Тај иокрет довео је до сазнва учнтељскнх скупштипа Срба п Хрвата учитсља, Скунштпиа је одржапа у четвртак 28. априла (11. маја) о. г. у дворани Сри. Сокола, а бпла је необично добро посећена. У 9 сах. отворио је скунштину председник Мвле ЂуруИ. Поздравио је чланове и позвао да имају на уму, да ово није само сталешка борба, што се данас води, не ради се данас само о иитању, хоће ли учитељи имати веће плаће, пего хоће ли наш народ имати н даље својих школа. (Бурно одобравање). Упозорује их, да пазе, шта ће закључити, да се не даду завести за Голеш планину, одакле пеће бити часног излаза. Затим је за председника скупштине изабран: Душан Попо-