Školski glasnik

Стр. 140.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 8.

Апцуг Девић!). Дакле за наклене муке у сваком погледу и за сву своју пожртвовпу културну миСИ ЈУ У народу добили су учитељи као плаћу увреду. Говорник реФерише о акцији, иоју је „Савсз" подузимао за последњих 8 месецп. Али сва та акција, није могла не само да осујети неповољну страну осчове, него се је догодило и то, да је основа у саборском одбору исправљана још и па горе, а у њој нема ни сномена о удаји учцтељнца, коју траже сви прави пријатељи школе и народнога узгајања. Чуди се, како је на то могла ћутати „Удруга Учитељица". Ако у наших државника и народних заступника пма н трунка родољубља, онда морају бар сада отворитн очи и увидети, даје учнтељству догорело до иоката па мора иомишљати и на крајна средства Своје сталешке обране. А злоје то и велика ку турпа срамота у XX. веку, кад пионири народне мисли и просвете морају помшпљати на штрајк и пасивну резистснцију, да извојују већ давно и крваво заслужени долични положај у људском друштву. Стога би била сада нрва дужност иатриота, да се учнтељско питање одмах реши али и по нравици. Кобно је ту мудровати и оклевати у исти час, кад Хрватску поплагљује туђа мисао и туђа нросвета. Било би, велн, потребно, да се сабор чим пре састапе и учитељско питање коначно расправи, да нрепозна учитељство и сав иарод оне наше политпчаре, који бацају пучкој просветн клинове нод ноге, проузрокују да се школе радп иесташице учитеља затварају и да еевећуучитељску службу намештају и неквалиФициране особе. И нова законска основа пе задовољава учитеље; али поред свега тога мораће учптсљи водити етапну политику, те примити п опо мало, што им се у псвол.и даје, па и па тој макар и чедној течевипн мудро дозиђиватп што солидннју зграду учитељскнх идеала. И босански учнтељн, као н учитељи у краљевиии Србијп, добилп су нре пар година приличну нлаћу; алн зато нису бацпли копљс у трње всћ су и надаље јуначкп војевали за своја нотнуиа учитељска п човечанска права и како се чује — онп ћс доекора трајно уснетн. А тај успех може п наше учитељство само весс.тнти, јер ће и наиш државницп морати да ударе наиредним стонама својих суседа, ако желе сачувати добар глас и напредак наше мнле домовнпе Хрватске. У име савеза нредлаже ову резолуцију: Хрватско нучко учитељство сакупљено дана 11. маја 1911. у Загребу на изванредпој онћој скупштшш „Савсза Хрватских Учи ељских Друштава". 1. изјављује својс иегодовање и огорчење, што у нрошлом заседању хрватскога сабора није уређено нитање о материјалним и нравпим одношајима пучкога учитељства, премда је бпла сабору за то предложена законска основа с Пре-

вишњом нредсанкцијом; 2. не прима празних нохвала а одлучно одбија увреде, које су пригодом саборске раснраве о том нитању папесене целому хрватскому учитељском сталежу; о. иротестира нротив тога, да се учитељско ннтање, којс је скроз културно питање хрватскога народа, израбљује у иолитичко-страначке сврхе; 4. одбија од себе сваку одговорност за све носљедицс, које бн ради очајне снтуације, у коју је учатељство доспело, могле бнти иогубне за народпи напредак. 5. Апстинснцију, којуједандпо ради оваквих прнлика незадовољнога и огорченога учнтељства мисли провссти несуделован,ем својнм код различннх културннх п хуманитарпих друштава, као и код другога културног рада изван школе уоп^е, ова скупштина радп иитсреса самога народа начелно пе одобрава, али допушта, да би у изванредним случајевима учитељство могло битп принуђено, да своју номоћ ускрати у многим таквим пословимајавнога интсреса, у којима је досада врло радо суделовало. 6. Коначно скупштина закључује да средишњи одбор „Савсза хрватских учитсљских друштава" п надаље све своје настојање усредоточује у енергичној и стварној акцији за у.рсђење овога пнтања, које сс расправљањем било каквпх сталешких и народно-просветних иитања друге врсте не сме ни за час макнутн са средине сталешке учитељске борбе. Накоп прочитане резолуције отвара се генерплна дебата. Први прнхваћа реч нредседннк слуњскога учптељ. друштва ДабросављевиЛ. Приказује жпвим речима, како жалосно етање влада у Хрватској у погледу школа и учнтеља. Недоетатие и нездраве школске просторије у премногим местима. а недостатак школа уопће у толикнм местима, јадне плаће учитеља, који су с тога извргнутн пајвећим невољама, оскудици, глади, убнјању телесном и душевпом — ето то је слика данашњих учитељских нрнлика у Хрватској. Он у име својнх слуњских другова може да изјави, да би био сагласан са 4 точке „Савезне" резолуцнје, док одлучпо одбија 5. и 6. точку. (Одобравање). СаЛер (Осек): Тврди, да је у новинама-била штампана резолуција, коју „Заједница осечких учитеља" није предложпла нити је тамо онакова резолуцпја нрихваћена. Чита резолуцнју, којом се осечко учитељство проглашује солидарним са закључцима данашње скупштине па макар се н пасивна резистенција закључила. (Одобравање). Нелер (Св. Петар-Чврстец): Противп се рсзолуцијама „Савеза", јер су одвише млаке. Предлаже своју резолуцију, која гласи : Хрват. учитељство сакупљено дана Н.маја 1911. у Загребу на изванредпој опћој скунштинн „Савеза хрватских учитељских друштава" : 1. Изјављује своје пегодовање и огорчење, што материјални и правнп одношајн хрватскога учитељства нпсу у задњем заседању сабора уређени ; 2. Не нрнма празних похвала, а одлучно