Školski glasnik

Стр. 213.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Нр. 12.

Известилац Ст. В. Поповић чпта § 49.: „Недељна школа траје 3 годишња течаја." Др. Касапиновић : Имам приметбу саборског одбора, по којој ваља, да се замене „недељна" са „повторна" школа, и према томе у свима другим §§ тако пзмену учинити. На гласању прима се предлог школ. одбора уз исправак саборског одбора. (Наставиће се.) Педагошки преглед. (Наетавак). Основна школа у Русији. У погледу отварања школа, комисија је настојала да тај поступак упрости. Но то није могла потпуно иостићи. Министарство је хтело да уведе двојаки начин; путем објаве и путем отписа. Објавом да се отварају школе градске, земске разних друштава и управних власти, а отпнсом све остале. Комисија је ишла за тим да се у року од месец дана тај званичан пут пређе и после тога да се школа огласом отвори. Комисија није прихватила предлог да се школе поделе на једноразредне и дворазредне, 0 броју радпих дана у години, о правилима за испит. Дискусије је било у питању о предавању језика и веронауке за Нерусе. Пошто се у комисији није могло доћи до споразума у питању о наставном језику за странце, предато је то пигање нарочитој комисији. После дужег саветовања и дотеривања тог предлога н одашиљања од једне комисије другој, решено је да се у прве две године узме као наставни језик, матерњи језик. А шира права у овоме установнће се за сваку народност, место или покрајпну нарочитим званичним актом. У погледу ученика одређено је да се у основну школу примају деца сва без разлике положаја и вере, настава да је бесплатна, а на једнога учитеља да не долази више од 50 ученика. Године живота за полазак школе нису одређене, да би могао сваки ко хоће доћп до првог образовања. У погледу месних педагошких савета комисија заступа мишљење, да ти савети бирају председника сами из своје средине. У погледу затварања школе п уклањања учитеља, комисија је то право придржала иншпектору школа.

Као нова установа важи дужност управнтеља наставе. Показало се да је настава свугде напредовала, где су њоме руководили искусни педагози. И министар и комисија стављају као главнн орган школске управе, школске савете гувернијске, окружне и градске. У тим школ. саветима постарано је и за оне који нпсу Руси. У сваки такав школски савет улази и представник појединих неруских народностп, према томе како их где има, ако их је више има њнхов представник решавајући глас у свима предметима, а ако је мање има решавајући глас само у пптањима своје вероисповести. За поједине школске савете, и ако им је дата потпуна самоуправа установљено је, да им председник мора бити руски грађашш, мора знати рускијезик п мора имати извеспи степен образовања, а и председнпк н половина школ. савета, морају бити хришћанске вере. Предлог о новом школ. закону са мишљењем комисије био је поднесен думп при крају јесењег заседања. Било је жестоке дискуспје, нарочио због црквено приходских шнола. Известилац црквени В. Н. Лвов иарочито је ударао на то, што се тражи да се и црквено нриходске школе подвргну општој државној контроли. Он је тврдио, да укидање самосталностн њпхове, нпје поникло иоводом тога што су оне лошије од државнпх школа, него као да та њихова самосталпост пада на жртву начелу да све школе буду под једном управом. А тако уједињење обара иеториску везу међу ШКОЛОМ II ЦрКВОМ. Наводио је, да утицај цркве у школски рад постоји и у Внглеској и Немачкој, а где се но другим земљама тат утицај понпштно, да је било од штетних последица. Тако конзерватизам свугде нађе неке своје разлоге за које се неразложно хвата, башкао што н у нас има конзервативаца, који проповедају, да ће бити од штете п православљу п школи и народној проевети ако учитељ не поји у цркви за певницом! Осим нзвестиоца Лвова био је читав низ говорника, већином од духовенства, којп субранилп интересе црквено прнходскнх школа. Они су чак пашли и у иазорима славнпх руских педагога Ушинског, Пирогова, п Рачинског назора, који по њихову мишљењу