Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 257.

посаветујемо, гледе неколико важних питања српске школе, просвете п учитељства. Исти потиредседник ево већ по други пут иокушава да одушеви наше успавано учитељство на заказиваним састанцима, Алп паши се друтови још тешко крећу на истрајан рад у корист свога добра и напретка. Ако је икоме потребно, то је баш нама раштрканима побарањским селима иајнужније да се састајемо, јер ми још за сад немамо никаква друга начина, да спречимо своје стручно назадоваље. Плата је така, да нарочито у данашњем скупом времену недостоје на стручне лпстове и књиге. Та једини нам је стручни лист у овим крајевпма „Шк. Гласнпк", но давећина овог збора досад није била претплатник, то и без пребројања одлучно могу да тврдим. Шта више многи апсолутпо не држп никакав лист! Све дневне прилике које нас круже, и онако могу само да убијају вољу, јер кад мнслен учитељ промотри околпну своју у једном селу, те се уверп, да је п звонару сеоском, — у многој нашој општини, — боље нружена прилика доћи до вшне прихода са својом породицом, него нама учитељнма, онда се тешко може у сеоској самоћп и најамбицпознпји учитељ, — нарочнто у данашњем материјалистичком добу, — без потстрека за свој рад одушевпти да се у својој струци усавршава. То и ништа друго узрок је нашој малаксалостн : но ми несмемо застати, не сме н надаље учитељство мохачкога учптељског среза да живп без наде налеише дане, јер ћемо мп онда запста овде на периферији Српства постати не чувари већ упропаститељи српске школе и просвете а п самн себе. ' Та не иресипају учитељпма платом нн у Бачкој ни у Банату а ни друге конфесије, иа пи државни учитељи нису баш много боље од пас наплаћени, но зато иису малаксалп, већ се најодлучније и неустрашиво боре, за напредак школе, просвете и учитељства. Одушевпте се браћо примером осталпх учнтеља, те се увек одазовите познву нашег агплног председнпка. Дођпте да један другог тешимо, да се један другом пзјадамо, да један другог охрабрпмо п развеселимо, јер пеохрабрени, неодушевљенп и невесели, остаћемо и надаље таки какви смо досад били, а то држим да није ни једног жеља од нас, зато и држим, да ћемо свагда сви на окупу бити, па да нас види Бог! Крестић.

Прегл?д књога. (Наставак). Керез тадуаг , : АВС" ез оказокбпуу апетта ^уаг {агтуеНч е1епи перј>ко1ак II. 08г1а1уа згатага, вгегкебхНзЦе ГбгкпЛуеу Јапоз а готћоп

^бг. кс1. угег!) 1апНо кергтхНегеИ §уаког1о 1бко1а 1аш1бја. — Мађарски Буквар и Читанка са сликама, за II. разрсд основних школа, у којима наставни језик нијс мађарски, саставио Јован Искруљев, учитељ вежбаонице нравосл. срн. вероисн. учитељске школе у Зомбору. Каг1оеа, 1910. Карловци. 8гегђ ко1оз1оп пуош (1а кја (1а8а, Издање Сриске манастирске штамнарије. Ага 50 Ш1ег. Цена 50 иот. Ја сам на основу тих начела средио абецеду за такав буквар и то ћу овом ириликом изнети — можебит ће читаоци имати још какову добру примедбу, па да се та уважи. Прво сам пребројао близу 5000 гласова (Искруљев буквар нема толико) у разном читаначком комађу, писаном за тај стенен (Бранчпћ, Мађ. читанка: КогтопсШзоТс , Коњовић, Буквар бр. 7, Илијћ, Буквар бр. 11, Оопсгу. АВС: А педу бг-згак Сгазраг-ЗеђезгМш, (ПтатТсбпуо: Ноду гтеИ тадаЛ а јб Iатпб ГзТсоШагш ггапГ: ЏгггтаГ Ј6гзе(, (Лсазбктуо; А дуегтек ез а тодуого; МаНогфу-ОоМвг, Мадуаг АВС: А тећесзке ; (тгатта- 1Јазг16. АВС: Мгег?) И-з тога сам сазнао, да моја прва лекција ( а, а, е, е, о, о, ј, к, п, т) сачињава 51% свих гласова (т 4-43, п 5-88 , к 5'86 а ј само 2-06% тако о+о4-45, е+е;13-47,'а+а 14*82^ — у 1000 а+а има 779 а и само 221 а, а у 1000 е+е има 795 е и само 205 е; то сам на другом месту бројао п тамо је бнло више е+е него «+а), За остала слова п мени се учшшло (као н Искруљеву, што је, како изгледа), да ће ми г одмах требати, иако га у тексту нпје било впше, него 2-02%. Зато сам нрегледао велики речнпк ВаИадГ- јев и установио, колико се речп почпње самогласом, а колнко сугласом. Пошто је тај саразмер врло велпк (само 19.03%' са самогласом), дошао сам до уверења, да се з не мора „тито пре" предузиматп. Од осталнх слова сам дакле нрво излучио I, које осимаи енајчешће долази (6.94?«), код кога је штамиано велико Т једнако са сриским, а где деца пнсано велико Т већ зиају писати а п личи на штампано — за Другу лекцију. Затим сам, не узев у обзпр двознака слова (само зг и ду, која су су по опој скали честа), затим п (047%), е (0-08% !) напослетку и р, које је слово тамо тако исто врло малп п]1)оценат добило (0-65): почео сам у Когпаготујевој читанцп бројатн гласове. Кад сам дошао до близу 2000 тпх гласова, одскочила су ми