Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр, 249,

ном животу. Стварна радња у школи, то има ираву вредиост. Обухватимо још једарсд захтеве, који се показују за школу као исход развијања детињег! -Један зиатнији део онога, што ми данас обрађујемо у школи, нма да се одгодп за касније време. — Дете сада напушта школу баш после опог доба, када је постигло знатан напредак у свом душевном развитку. Ту се и нехотице мора помишљати на евентуално продужење школообвезног доба до 15 год., а пре свега на оснивање школа за даље образовање, дакле, да се створе напредне установе за образовање. Било би нелогично, када бн повукли конзеквенције те донде, док се ови захтеви, не испуне — морали задржати за досадањи ступањ доба оно градиво, које би детиња душевпа способност касннје могла обрадити. Ми бп онда дали детету нешто, што оно не разуме, па му по томе ни касније неће бити од користи, а не би имали времена да му дадемо снгурну основу, нити да његове способности тако развијемо, да се касније само може пспомоћп. У сваком случају све оно, што је прерано, нма да се одложи за касније. Док ми то још имамо на доњем ступњу, нећемо увидети потребу, да створимо могућност за образовање доба преко 14 годпна. Поље градива је за школу углавном конкретно На место садањег превлађујућег еаопштавања, ступа сопствено опажање, 7 V посматрање п нстраживање. Свака очигледност, где је год могуће, има се довести у везу са приказивањем. Опхођење са стварима, дакле сваковрснн радови, имају се уврстити у наставну основу у најопширнијем облику. Овај последњи захтев не полази са психолошке стране развијања. Спремност, опхођење са стварима за радњу, такође су један део наше културе, као знање и уметност, те школа треба да унапређује све стране развијања детиња. Облик организовања школе, који испуњава ове захшеве, окарактерисаћемо најдоље са значајном речи:. „ Школа рада."

За разликовање од данашње гиколе, овај назив је најбољи, но он не даје опширно означење за свеукупан рад школе. Он казује, да разноврсни облици човечије радње и сшварање, заузима најшире иоље, па и прикупљање знања бива мање посредством саопштавања, него акШивно, сопсШвеним гледањем, расмаШрањем и покушајџма (експерименшисањем). — Паша полазна тачка је највише и свестрано развијање детета. Када се при томе испоставе друге основе, онда ове морају давати правац. Но, за највећи део школског рада важи, као што смо мн образложили из психологије детета, да дете при душевном раду буде и спољње заузето; тиме ће целој школи бити дато нарочито обележје. Ја наглашујем, да занас овденије главно, чисШо спољна ашшвносШ, него, веза између дгушевног и Шелесног рада. — То произилази већ из самог образложења. — Како чисто практични, технички назори, тако ни значај за пггаање и осећај живаца — нису за нас меродавни. Да то све има значаја — који се од сада одвећ мало узимао у обзир признајемо, али значај је увексаМоподложен, особито чула за пипање и осећај жнваца. Морам и то нагласити, да садањи дечији ручни рад и настава у женским ручним радовима, никако не приказују наш идеал, бар у толнко не, у колико се ту види циљ у практичном зготовљавању п израђеним предметима. Тиме ја пнкако нећу да нападнем и садању детињу ручну спрему. Она испуњава једну празнииу и основана јој .је корист. Али је потребно да се повуче оштра међа, како не би наступио неспоразум гледе нашег циља. Вредност, који се показује код рада за душевно образовање, већином се јако запушта при наставп ручног рада код дечака и девојчица. Томе је делимично узрок недостатак времена и врста женског ручног рада. Не може се порећи, да се у оквиру могућности појединости израђују. Али за душеван развитак рад може у његовом значењу доћи до своје важности само у оквиру свеукупне наставе. При избору радова, мора играти улогу н гледигате каква вредпост се може добити кодјед-