Školski glasnik

Стр. 283.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

Томе је пак свему узрок, поред непажње још п та околност, што градиво, које је постепено на расиоложењу стајало, није како треба употребљено, и што је из тога следнло што код каснијих лекцпја није остало места за вежбање онога, што је управо требало вежбати. Већ у првој лекцији могао је пнсац навестп п реч еке, коју тек на 41. стр. спомпње А да је узео још и коју непрописану реч (ту би му се то без сумње дозволило), а пма пх доста згодннх, на пр. ајак, акб, ек, кака, кеј, ок, па прпдев о, па посесивни суфикс е кога никако нема у буквару, а требало би да је ту! упитни суфикс — е (који касније долази десетак пута), па и неке наставке, на пр. наставак множине итд.: много бн лепша могла бити та лекцпја. Па тек код друге, па поготово код треће лекције! Ту већ не само што се није користио непропнсаннм а згоднпм речима, него је ту баш требао унети неке пропнсане — за које му се после пије дала згода унетн. Та кад је узео непрописаних речи већ у првој лекцијп (јај, еј), па у другој (гј бп, ггбп, ггпг и она имена — а пма п „прописаних" имена, која или никако не употребљава или не на свом месту!) па у трећој чак бесмпслено титп нтд. могао је много бољи избор учинитн од ових „прописаних" речи: агок, 1тп1ог, ког, гај, кегек, агга, егге, аккбг, екког, когап, аккога, еккога, јаг, иа: епек, каппа, пеје, пепе, оппап, напослетку: каггка, пепг, кгјаг, кггак, пг! кгпп, па гппеп итд. итд. да за трећу лекцнју ни не ређам силне прописане а подесне речи. Наравно да има и овде речи, као и код сваке лекције, које се не спомињу одмах, него тек касније. А има сила неподесних п непрописанпх речи, на пр. теШ, ећег, киг1а, тагаз, 1апи1екопу, јпгдШ) итд. итд. (о чему ће још ниже бити речи). Ако се пак примети, да су се речи, које касније у текстовима долазе, намерно брпсале да се сувпше не понављају, онда морам питати: а зашто се понављају, и то само у простом номинативу, без икаквог наставка по 6 пута (да оие остале случајеве нп не спомињем) кег1, Шеп, еду, педу; по 7 пута: а1Ш, Vопа1гб, згек, епез, Јећег, паду ; ио 8 пута: таЛаг, 1екеп, кбпуг), ттЛеп ; по 9 пута : сИб, пг, ууегтек ; по 10 пута: азгГа^ кбгзед; по 12 пута: ктИб, Гуик; 13 пута бга; 17 пута: ..Ш~ ; 19 пута: „Мз - ," 22 пута „ггт,"

24 пута „јб", н осим већ споменутог 16 пута ег, 23 пута гз, 26 пута тг ? 27 пута пет, 96 пута ез, 108 пута уап, 128 пута аг, (п<к'е1б) и 480 словом четири стотине и осамдесет пута а (жуе1б). А да се ту могло на простору још те како ш-тедити, то ћемо ниже видети. А, иитаћете ме, зашто ја то ту спомињем? Зато, што не волем впдети речи: пет, тгеН, теН, ај1бп итд. у четвртој лекцији, кад их није било у трећој, а у четвртој одузимају места, те се не могу вежбати речи са п, п, V, г итд. што пе волем видети, да оне рукописне реченнце под б, б, с, ћ, где је само прво слово ћ а даље у свих оних шест редова нема ни једног јединог од насловних слова; што не волем видети, да под писаним I, Ј, Ку, В стоје само ове реченице УПта 1еапупеу\ 281§-топс1 Мпе\ г , које не садрлхе ни једно једино од насловних слова; што ја не волем то исто [видети и код рукописног Р, Т, Г, код 8, 8г, итд. итд. Па зар оцењивачи нису нп то приметили, Јесу лп онп прочитали ту књигу? Или ваљда нпје °ни било стручне оцене? Шта је то управо ? ? Дакле букварски део није добро обрађен а чнтаначки део нема обзира на то, да мује у првом реду дужност датп прилике децп, да увежбају оно шго су у букварском делу научила! Алп има ту још и другпх — сптнијих, али не мање важних захтева. У буквару се учи и слоговање, односно подела речи на крају реда. Ппсац је у ту сврху у прве три и по лекције на слогове исписао сваку реч — то јест (наравно!) ако се изузму оне речи, које су ипак уједно писане. (Оригинално, да је баш најпрва двосложна реч уједно писана, а затпм та иста и растављено итд.) Је ли пи сац осим тога још што учинпо, не знам, али сумњам, јер би онда резултат, боље испао. Резултат? — нитате. Наравно, да резултат ; јер се по томе што књига пружа, може п на резултат заизвесно закључити. Но али почнимо пз почетка. Ја прво и прво налазим, да је смешно дати слогован текст у руке детету, које већ доста течно зна читати и најтеже слогове (а за то се Ђока Милић већ постарао). Али кад се већ даде, треба. му дати оно што му треба, а не оно, што би и без нас