Školski glasnik

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 284.

зна — а недати му оно, што би баш требало да научи. Јер дати детету један пример, где се два самогласа састала, у 36 случајева, где је само један суглас, којн се наравно, иреноси и поред тога само двадесетак случајева са по два сугласа, који се растављају (уз г: к, п, (, ј, уз п: I и п дакле од дуилих само п), а недати му ни једног једпног прнмера са три сугласа, нити сложених речи, нити уопште случаја, где се мађарско слоговање разликује од српскога, које је дете добро научило: то још не би значило нп онда ништа, да није и у све то унео забуну упитни суфикс (— е?), који се стално везицом пише. Казаћете, па научиће то дете читајући књигу и наилазећи на разне случајеве у тексту. Пстина, то одобравам, али онда нпјетребало ни оно слоговати, што је тек форме ради истакнуто на почетку књиге. По коју дугачку реч сте моглп изоставити, па би дете лепо течно чнтало н онај мађарски текст. А слоговање бп се већ научило у пракси — где и треба. Међутим — јесте ли Ви г. Искруљев, прегледалн ту вашу књигу с те точке зрјеНија? Јесте ли се ви састарали, да дете бар тамо добије све оно, што му треба, а што у првом делу није добпло? Јесте лп Ви нарочито на то пазпли, да дете, како не би добило штогод што бн га баш на криви иут одвело? Нисте, ја .бар не верујем да јесте. Јер да јесте, тек не би оставили на 21. стр. зге-кгепу, на 69—70. стр. ре-ГгегзеГует п (ет-р1от1>ап на два места — то је бар јасно. Шта да губнмо време. даље! Нисте, па нисте. А ево ћу Вам ја укратко казати. Има тош на 50 примера са једним сугласником, 35 са два, који се псто оиако деле као н у српском, има 18 сложених речи, које се по правнлу деле, а само ове ( паду-апуа, тев1егет1>ег) на којима ће дете нешто паучитп и онда има свега 8 примера, где се два сугласа друкчије деле, него што су деца у српском павпкла (раставити н групе: М, езт, дт, т1у, зк, зг1, гт и з^-жд. дакле само те групе п само на по једном примеру!) Нн о пнтерпункцији Вам нећу нзнети моје примедбе — знам да ће ми то и читаоци одобрити — само ћу две генералпе прпмедбе ставитн. 1.) Кад је већ дете прочитало Милићев буквар и у њему упознало чак и апо-

строфе: зашто Ви не употребљавате одмах од почетка све реченичне знаке и зашто на пр. знак почивке ни тамо не мећете, где би га у интересу разумевања текста требало? 2,) Зашто нисте строго пазилн, да се министарски („школски") правопис спроведеу чнтавој књпзи наравно и у песмицама, које сте негде са старим правописом прекопирали ? IV. Него да пређемо на што важппје. Давидимо пре свега облике. Ићи ћу по старој граматпци, да ме свако разуме. Генитпва са -е нема у читавом буквару никако. Датива има на 50 (четирп петине поред ши!) Акузатива има на 110. Плурала самог 130, датива плурала 4, акузатива плурала 15. Већ су то не само малп бројеви, него су и неоправдано несаразмерни. А како то тек изгледа, када све разредимо према спонама, т. ј. према гласовима, којима се тп вежу уз основу и према промени у основи! Тадапе ређам све, доста је споменути, да баш карактеристичних случајева ни нема, него само еикго1, ^азгпсИ, зхгдМгоГ, бкгбЧ; окгбк и Гоиак и нншта више. Зар се зато изоставнло граматизирање, да на овнх шест примера спаднемо ?! Тако је псто п са осталим именским наставцима. Наставак — 1мп-\\еп долази 80 путаоп-еп, 35 нута {-бп никако) -М-Ш 22 иута, -га-ге 17 пута, -1а 7 пута {-1>е нпкако), -ћог-ћег 4 пута {-Јгбг нпкако), -па1-пе1 З.пут, -гд 3 пут, -ког 2 пут, ег1 1 пут. Сад што -уа-уе нема, то је тежи наставак, али зашто -го1-гб1 никако не долази у читавој књпзи и што је тешки -па1,-уе1 тако мизерно обрађен? (Има -уа1 3 иут, и то само са рбИ6оуиј1;ав, -уе1 само у речп гЛбуеГ, дакле у пренесеном смнслу; -ја1 1 пут, сза1 1 пут, -1а1 2 пут, -1е1 1 пут, -пе1 2 пут -за1 2 пут и онда ејјеГ, гедде1, парра1, бззгеГ, 1агаззга1). Па још да разлучимо све случајеве где је пренесен смисао, те се право значење наставка не може вежбати! Са плуралом, наравно, пема, него само пзнимно по који случај. Алп пма још пешто оригинално. Књига тражи, да деца исппшу где су се родила и то, како пзгледа, мисли на два различпта места (54. стр.), а међу оннм силним примерима у букварском делу нпје навео него само један једини пример за локал (ЊуИгап). Наравно да би по томе деца у пајбољем случају написала Тетезуагоп, Ге1гег1етр1отоп , да-