Školski glasnik

Стр. 285.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

кле паопако. Да, збиља, има још, једно име места у локалу „Ка^уМип". — А јелте Бога Вам, је ли се та ватра десила баш у Нађфали н је ли тамо онда било поред Срба: Мађара и Немаца, а других пе ? Или сте ваљда смели с ума, да се случајно тако зове једно село, где ће се та кљига употребљавати ?! На питање куда ? има у књизи само 2от1)огЈ)а, дакле онај ређн наставак, а не -га, ге. А на пптање одкуда? нема- ии једнога п никаквога. Шта пак да рекнем за „згетеГугадогаз", ту понајвећу тешкоћу? У том погледу каже законда: „а ћеГугадоЈса1 ез а ШНоТсг1згопу едузгегпМш1а!сјап... 1ге1уезеп аЊаШагпг 1иЛјак а : Упутство пак додаје уз то : „ез кезгзедез ћазгпаШађап тгт1 падуоШ) пдуеззедге 1едуепе1с згег1 и . Јасно је дакле, да се ту има неки избор учпнпти, алп да се тн одабрани простпји облнцп имају толико вежбати, да пх деца исправно и са лакоћом примењивати знају. И ту је писац створио такову збрку, да сам ја своје белешке преписивати морао, да некако добијем преглед оног градива, које је он дао — без разлике, у својим саставима тако псто, као и у одабраним стиховима. Ја занста не знам замислити тежих, компликованпјих случајева, него што нам их овај буквар даје. Једино ваљда, што пх са тежим постпозицијама пије компликовао, јер једноставне постпозиције (Искруљев те „пет1о1с и уоиште није обрадпо, тек по која му се „поткрала") нису пишта теже, него и прости случајеви, кад им се још какав наставак придода. Ту вам има крњих примера (а јагкачп, 1и11ат, акузатпви, Еп ТЈгат, 1з(еп! — па бар да је апо.строф метнуо, кад га деца већ познају!); па вам има контракције (имепица као поседник п два поседа у акузативу са -аИ и са -агђ ; онда вам има, где је посед иоседник II то не само простијих случајева (арат ћага а1уат ез апуггт §ги1е1), него п комплнкованих (А тг ГетрГотпак 1>е1зб гезгег. Еп ез 1ез1^егегт згШетк дуегте/сел уадутгк). Ако има случаја, који је од овог последњег тежи, нека мн га писац прпкаже, и ја ћу му скинути капу! Алн међу теже случајеве се морајуубројатн и свп они, где посед уопште има наставка, био то „ ће1угад и или макар и наставак акузатива или датива — особито они

случајеви, где је посед или поседник у множини. А пнсац не само да је тпх навео (и то обично по .један јединп пример, па и за теже, као : ппШеп, — агћог, — глкка1), него је чак н један пример акузатива навео, где је н посед и поседнпк у множини, и где је то чак погрешно (па 64. стр. „зедпзеГек едутизпак ћагаИокаГ /еМрМет. — Мађар внди ту у сваког иоседника по једну кућу и употребљава једнину: ћага1окађ и т. д. Ако желим да изречем бар како тако добар суд о труду пишчевом — јер то се види, да је на ово обратпо пажњу — морам међу теже случајеве убројатп још п све оне, где је наставак иоседа кумулиран са једним или другим наставком множине. И ти су случајеви тако 'спорадични, да право рекнем необрађени, да је боље узети, е су се „поткрали," као и сви онп осталп тежи, него да се узму озбиљно на око. Случаја, где се оба појма у множнни замишљају (као оно „ дуегтекег гшдуипк " или „ћагаИок ") нема никако, а нема ни тога где је посед у множини, а поседник је друга оеоба једнине (на пр. дуегтекегп, ћагал/Ј). 8гагпуик долази два пута (по горњем правилу посед чак н овде у једнини!), а аг о ипокајик један пут. Внше нп тнх примера нема. За случај, где је у множини само поседнпк и то друга особа, има свега четири примера (згатуаГок, апуапуе1уе!ек, гаИазШс. зеттИек). За посед у множини а за поседнпка у једиипи има, за прву особу 5, а за трећу особу — то је најпростији случај за ову компликацију има: нменпца ег 4, нменица г једап н „аГапШ згауаг " затим уз прећутање посединка са -аг 3 и са -ег један пример. Других нема. За најпростије случајеве — где је и посед и поседник у једнини — има прилично примера. Алп кад се ти разреде па категорије по спонама и по изведеним променама у ос,нови, затим по томе да ли је носедник споменут или не, опет се мора рећи, да само за неке облике има подоста примера (-т са дуљењем самогласа, без поседника 15, -е са голом именпцом као поседником 8) а да су други занемарени или и сасвпм превиђени. Тако за случај, где је поседник друга особа, има свега заједно само 5 примера, најпростији пак случај (-т, без промене у основи) долази само један пут, и то само контраховано (еп.... 1егет16т). Тежих случајева тако рећи