Školski glasnik

Стр. 307.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

ће нам писац оигурно одговорити, да је то оставио за III. разред, као и придеве што је оставно (само му се два компаратива поткрала и један сунерлатив и један облик са гдеп). Али онда га морам пптати, кад је узео аг еп (5 пута), а 1е (3), аг б (4), а тг (2 пут), зашто није бар и другу и трећу особу множине узео, кад већ није хтео епует итд.; кад је узео пекет (3 иут), пекг (1 пут), зашто није и остале особе узео; кад је узео епдет, 1едес1, ЂепппШ (по 1 пут) зашто нпје бар 61 узео; зашто је узео Ше, коггМ (по 1 пут), кад остале локалне наставке није хтео обрадити; зашто није бар све оне упитне заменице навео, које се у Упутству прописују? (Има само М? 7 пута, кИ'1 1 пут, жг ? 26 пута, т№ 7 пута, онда тгпб 1 пут тгие1 ? тгге ? тЛб1 ? тИуеп ? тИуеп а1аки ? по 2 пута, тгге 4 пута и теГуек 1 пут и на послетку ћо1? 6 пута, ћапу 2 пут, ћот 1 пут и ћодуап? и то погрешно — ћодуап 1апи1 1Лпа ? начнн не значи, да ли добро учи или не, — то би било „ћоду 1апгп?" а то се хтело питати — него: на који начин учи? гласно или тихо, лако или тешко). Па све то, и кад је остале разне врсте заменица тако неједнако навео, али што није бар чисте облике личних заменица навео, кад му ти требају за глаголе и када деца то већ ионако морају знатп, (има еп 10 пута, 1е 4 пута, 6 12 пута, а множпне никако нема)?*! Промена глагола .је страшило свпх граматика. Није то друкчнје нн са мађарским језиком. И баш зато, када желимо, да нас не натерају на граматизирање, морамо строго мотрпти, да ли се у „жпвом говору" заиста обрађују сви облицн, онако постепено, како то може, а и мора бити. Већ је и сам закон у недоумици, какода раздели то градиво („ а1апуг ез тгдуг гадогаз" прописује за III. разред, али већ за II. разред наређује л а сзе1ек^еззгбка1 а је1еп, тгМ ез јбуб г&бћеп ћекуезеп а1ка1таггак, и што Упутство још и потенцира изразом „ ез кезгзедез ћазгпаШаћап тгпе1 падуоЊ пдуеззедге Ндуепек згеН"). Па када. се и не може градпво II. разреда обрадити, а да се не задре у градиво III. разреда: оно се ипак не : сме радити, што је буквар урадио. Поред једног оптатива ( 8зеге1пек згапктг — ие знам, је лп тај начин можда прописан за који виши разред, јер немам при руци чак ни - закона — ја ово уонште пишем наиамет, само помоћу неких бележака

својих), и облика, као што су 1ео6, /Мш, егеИ, пет го11 тИ ептбк, па чак ових (ИсзеИек, бззгеГбг1ек : обрадити, али онако траљаво императив, којн је баш у погледу гласовних закона и односно ортографнје тако тежак; занемарпти и нерфекат — а сасвим изоставити законом изрично прописани футур — то је, да се благо изразим, грех. Рећи ће ми аутор, да Мађари управо и немају облика за футур, јер онај са помоћним глаголом није у народном говору у употреби, а онај са „тај<1 и опет није примљен у књижевни језик. Али онда га пптам, зашто је онда пустио на последњу страну „Угггппг јод" — зашто поред тога чак п „тајА тззгајб ? (на 67. стр. — ту по смислу футур нема места; — да је бар овде учињен онај гиксер, који се омакао на 51. стр., да је наиме овде пстакнуто име пишчево, онда бисмо бар моглн и у оригиналу наћит у песмицу и видети да није и ту какова „штампарска" погрешка по среди). М онда — има чистога футура бар помоћни глагол, па зашто тај није приказан, него му се само облик 1езг „ноткрао", и то спојено са „ тајс1 и , што је опет таутологија. А знате ли г. Искруљев, шта је то „ Ноду је1пеуеЦепек, Ноду шај{1 јозадоАга, теШ еп гз 1едуек" — кад сте већ тако „прећерали" са профанисањем молитава ? Али, да видимо оно, што је „обрађено"! Овај мађарски буквар је — Енглез. Он „не припознаје" друге особе, — само у императиву, где нн нема друго, него још само аззик (е1 п уеззтгк, а за трећу особу само (слушајте добро!) Акг пет с1о1уоггк, аг пе гз едуек. (То није погрешан облик, али је усиљен, сувише покњишки. Глаголи на гк и иначе губе своје специјалне облике, па и ту би народ рекао „ едуеп "). У пндикативу има само два облика са — зг и један са — о<1 п у перфекту 4 (2 са -Ш1, 1 са -Ш и 1 са 61161; Шгдуаз нема) — а у множини ни једног јединог, а ти би, особито за перефекат, већ и због тешког изговора, врло требали. — У императиву, као што сам рекао, нису тешки гласовни закони доста приказани (поред дуеге наравно и јег — ту, што није добро, мора се заУпутством! — 9 са чисто ј и два пута згорјаГ, 2 пута зпзз (е1 п 2 пута — гг\ код прелазних облика: 2 М, 2 — 3(1 и зедпзА — скоро све у песмнцама; у множини 2 непрелазна са — јеГек, 1