Školski glasnik

Стр. 324.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

човеку праве његове одлике, кад открива достојанство његове ирироде; алн поред одлика она треба да му рекне и по чему је он сличан осталим животињама. За проучавање нижих способности људске природе, инстикта, телесне актпвности, чулне перцепције, памћења, жнвот животпња пружа прилнке за поређење, које професор психологпје пеће проиустити. Деца и младићи имају нарочнту вољу за посматрање нижих бића. Тим се расположењем треба уметн корнстити, ипшто упоредна психологија, посматрање лшвотиња, потпомаже напредовање у проучавању човека. „Да нема гкивотиња, говораше Б ифон , природа човекова би бил.а далеко мање разумљива". Ако се пз Лафонтенових Басана често може извући поука о моралу, може се н из многих чињеница зоологије добити поука за психологнју. Психологија двтвта. — Проучавање детета ће, још внше него посматрање жпвотпња, датп психологу интересантних и корисних обавештења. Анекдоте, црпене нз жпвота п згода детињства, згодно ће ожпветп нешто монотопи основ психолошких теорпја. И без тога, исихологија детета чини саставни део исихологије, пошто, по нашем схватању, психологија није геометрија с непокретннм формулама, него историја која приповеда прогресивно развиће душе. У осталом, с ове стране су ирви кораци већ учињени: пз дана у дан је све више књига о детету (1): и већ данас се треба више бојати претерпвања, него лн занемарнвања, заборављања овог пптања. Управо са зебњом смо дознали за дисертацију неког учитеља о развићу интелпгенције, где се у много страна говори о првим сензацијама детета пре рођења. Прантични саввтн. — Покушали смо да дефпнишемо општу методу при предавању психологије. Али стоји, дабогме, да ни најбоља метода неће надокнадити дар и знање учнтеља. Лекције највитпе саображене плану који смо ми скпцирали неће ништа вредети, ако професор не уме да им да живота јасношћу н живахношћу излагања, лнчним акцентом убеђења. Без обзнра на све то, свака лекцпја из психологије ће садржати у главном дефиниције и описивања, или, још пре, анализе, које ннсу него тачнпја описивања. И без икаква основа се пспхологпјп замера да не може пзбећи неодређеност и несигурност. То вредн само за спекулативну психологнју, која почиње с метафизичким пптањпма о супстанцији, о спиритуалности душе. Али елементарна иСихологија, која се задовољава излагањем чињеница и -дефиницијом њнховнх односа, еминријска исихологпја која не излази

(1) Корисно се могу уцотребити тако сугестивне и богате у чињеницама књиге које је Пере посветио детињству.

ш граница лосматрања, исто је тако солидна, исто тако тачна наука као п физикд или хемија, с једином разликом што на феномене које нроучава не моЈке да примени нумернчне формуле. Професор ће се дакле труднти да пађе сву могућу тачност у пзражавању, и ако ће, колпко се год може, пзбегавати техннчке речи и гледаће, кад год пх употреби, да укаже на њпхове еквиваленте у свакодневном говору; рећи ће, на пример, да се сензибилитет и интелигенција у свакодневном језику зову срце п памет. Прнмери позајмљени из историје, позпвање на књижевност помоћн ће као какве илустрације текста; да се употпуни, да се објасни дпдактичнп одељак излагања. БВЛВШИВ. — Исто тако важно, као брига о нрецпзиостн и тачности излагања, јесте уверавање, иомоћу честог пронитпвања, да је ученик разумео и запамтио оно што му се иредавало, и настојање да свему томе учеппк дода неколико лпчних размишљања. Да би се фиксирало усмено предавање, биће добро и да се уведе бележење: под условом да се од тога не правн злоупотреба, да се за сваку лекцију не оптерети свакн ученик дугнм радом. Доста је да по реду једап од ученика беленги речн предавача. Таква једипа бележница, где би ученик могао, бар код неких тачака, поступити оригипалпо, п која не би бпла ропска п машинална репродукција онога што је речено у школи, иошто је прегледана п исправљена од професора, постаће за све ученпке тачни тетепЊ о сваком оделжу предавања. Употрвба НЊИГВ. — Изгледало бп да под овим приликама књпге не би нп требало: алн није тако. Између свпх наука се моЖда најмање фплозофпја може задовољити усменим излагањем, чак н кад је оно одлично: њој треба још посао размшпљања, Читања кад је дух свеж. Зато је потребна књига која ће бити коментар професорових предавања, која ће, с више прецизностн н мање развијања пего усмено излагање, фнкспрати и држати пред очима ученика основне нојмове. Општи иарантври ПСИХОЛОГИЈВ. — -Ми сумљамо да, тако предавана, психологија пе бп могла бпти за младиће иаука сразмерио лака и занимљива. У тој надп смо напнсали скромни покушај који данас предајемо нашим чнтаоцнма. Нека би стекли, проучавајући га, вољу за пснхолошке студпје, смисао за духовни жпвот, што напредовање физичких наука хоће да уништи код нових нараштаја! За сваки случај, ми се надамо да ће едавде научитн да цене психологпју, да јој разумеју значај. Духовни свет, као н физичкп, подлежи законимаг тако да нроучавајућн себе сама човек проучава све људе, нсто онако као што проучавајућп једап мпнерал, једну биљку, про-