Školski glasnik

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 325.

учава све мхшерале и све бнљке. Психолопгја, ма шта се рекло против, јесте позптивна наука, која с пупим правом тежп за песумњпвошћу. Она нам открпва једаи део универзалнога поретка, поредак којп управља развићем наше духовне прпроде. Мн лпчно не мислимо да она губн у вредности н заннмљивостн зато што одлучно отклања, но прнмеру физичких наука, проблеме којп се не могу решигп, на којпма ће се увек сламатп људски ум и којп спадају у област метафизике; зато што ће своје тежње свести на класификовање и аиализу чпњеница које дају прииципе етичкнм прописима и педагошким методама. (Наетавиће се).

Пвдогошкн преглед. Немачка учитељска библиотека у Берлину. (БегНесће ћећгег1>исћеге1ј. Немачка учитеЈвска библиб1ека има 63 хиљаде свезака. Основао ју је 1876. г. берлинскн учитељскн савез уз немачки Школски Музеј. 1909. јануара месеца прешла је она у посед учит. Савеза са свима колекцијама у музеју. Задаћа библпотеке је: 1. да послужи историчком пстражнвању, давајући по могућностп потпуну слику развитка учевно-васшггачког рада, колико се то огледа у недагошким сппспма. Да ту сврху постигне, бнблиотека скуиља рукописнп материјал сваке врсте (рукопнсе зиаменнтпх педагога, грађу школских п учптељских сппса, ђачке писмене радње п томе слично) слике и медаље што се односе на псторију педагогике. 2. даје члаиовима учнт. удружења средства не само за даље педагошко образовање него и за онште. У корнст тога, бнблиотека ирикупља, уз педагошка дела, и веће радове општег значаја пз оних знања, за које се у учитељскпм круговима појављује нарочпти интерес. Таким путем колекција немачког Школског Музеја стално се допуњује. Број рукописа у библпотеци изпосн преко 1.700: бпблиотека има богату з<5ирку јубилејних медаља учнтељских савеза (око 300); колекцију гравираннх иортрета (преко 600), међу којима има врло ретких примерака; нарочито је . богата збнрка Песталоцнјевих портрета. Има колекције карикатура из разних листова на школска питања, има групу предмета знамснитог педагога Фр. В. Харниша. Примивши Учпт. Савез бпблпотеку у свој посед, одредио јој је два спрата у свом новом дому, о чему се водило рачуиа .још ири

зидању зграде. Тако удешене иросторпје одговарају свима п најстрожијим нотребама књижнпчке техннке п имају места за књпге да се понуњују још за 20—25 годпна. 50—60 процената од свију књига добива библпотека од приватнпх особа, учених завода, учптељских друштава и од редакцнја недељног листа берлинског Учиг. Савеза „Рас1а§о§ч8с1)е 2ећпп^", које овај добпва на рецензију. Број изданих свезака за прву половину 1908. г. био је 3.680 од тога је 45 "/о књнга бпло издато у Берлин, а 55 °/ 0 У Друга места у Немачкој. Број претилатннка за то време бпо је 500, од којих је око 45 113 Берлпна. Фонд библиотеке бпо је 1908. г. 2.000 марака, 1909. г. око 2.300 м., 1910. г. 6.000 м. Општа прорачунска свота бнла је у 1908. г. око 10.000 мар., 1909. око 9.000 м. а 1910. •— 11.500 мар. Бесплатно се могу користитп библиотеком учнтељи, особе које служе у школскнх власти п педагошки ппсцп. Књиге се, у неогранпченој количинп, дају у Берлину на 4 нодел.е на послугу, а но другим местима на 8 недеља. Звапична пздања п лпстови последњпх годпна ие издају се кући иего се могу у дворани за читање прегледати. Списак књига онисан је у каталогу од 1904. г. н његову додатку од 1909. г., којп скупа имају око 700 страна. Осим тога је ове године издан каталог књига о средњем нарочитом образовању (продужном образовању), које у иоследње време заузима впдно место у педагошкој литератури. У овај мах особље у библиотеци заузето је каталогпзацпјом педагошких расправа у сувременим педагошклм издањпма. Нове приспеле књпге, а и годншњи извештаји штампају се у месечном додатку („БЈЈегагЈвсће ВеПа^е") уз „Рас1а§. 2еПип^". Бнблиотеком управља иосебпа комиспја берлннског Учнт. Савеза. Службено особље састојн се из библиотекара, који има сгручно библпотекарско образовање, две помоћиице библиотекару п шест дежурних учитеља; Библпотека је отворена 8 часова недељно, па и у летње време. Просечан број посетилаца је дцевно 20. Образовање у Кини. Последњп кннескојапански рат (1907.) отворно је очп кипеској влади, те се много иозабавпла народним образовањем. За углед китајским школама служе у главном школе у Јапану, куда Кннези шаљу