Školski glasnik

Стр. 320.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

потреба, онда оно донесе са собом у школу учешће и искуство живота, тада ће у школи на питања добити извешћа, ко.ја му напоЈву троструко падају на памет, али ће онда и напољу радити, што ради у школи, прикупљаће даље искуства, на што га је школа подстакла. Тако добија школски рад не само допуну, пошто се и ван ње продужује, него онда школа има сасвим други уплив на дете него сада, и тиме на његов цео живот. Ако школа не утиче на ваншколско време, не утиче много ни после довршене школе. (Наетвиће ее.)

ЗНШТО СЕ ПРЕДЛЈЕ, И КЛКО ТРЕБП ДЛ СЕ ПРЕДЛЈЕ ПСИХОЛОГИЈЛ. Од № НОМПЕЗРЕД. Превео ВДСА СТДЈИЋ. Предмет овог увода. — Општа кориет од психологије. Психологија и етика. — Психологија и педагогија. Психологија и оеновна наетава. — Метода при предавању психологије. — Природна пеихологија. — Самопосматрање и посматрање других људи. — II сихологија и друге науке. — Пеихологија и граматика. Психологија и историја. — Психологија и књижевноет. — Упоредна пеихологија. — Психологија детета. Практични савети. — Белешке. — Употреба књиге. Општи карактери психологије. Првдмвт ОВОГ увода. - Пре него што уђемо у посао, треба решити два претходна питања: 1° Зашто је учење пснхологије, некад нривилегпја класичне средње школе, недавно уведена у наше народне школе, у наставну основу учитељских и учнтељпчких школа, као што је у најновнје време у пзвесној мерн унесена и у наставну основу стручних школа? 2° Како треба предаватн психологију, и које методе је најбоље употребитн па да се ова филозофска наука навикне на ново земљиште, да донесе и све своје плодове у умовима који су привидно слабо спремни за ову врсту науке? Општа корист ОД ПСИХОЛОГНЈе. — и акоје нанредовањем мисли људско знање нреображено и створене су нове науке голема замашаја, нпак се још увек, после две хиљаде година, као истина може поновити оно штојеСократ гледао да научи свакога свог ученика. Прва и најкориснија од свих наука јесте она која се своди на ово просто правило: „Познај себе самога". Познавање себе самога је у истину кључ за све духовне науке. Познаватп себе сама

значп тим самим позиавати све људе: значи схватити начела на којима почпвају сва знања о психичкој нрироди човечанства. Историја би бпла само пиз чињенпца без везе, загонетна иоворка не схваћених личности, за свакога којп није научио, у школи пспхологпје, да разазна унутрашње побуде, пдеје, осећања или страсти, којп иокрећу човечанство на цосао, за онога ко не уме да анализује карактер људи који су, претежним с-војим делањем, главни радници нсторнје. Тако псто, без познавања људи се може бити само илптак нолитичар. Да би се владало људнма, први је услов зиатп битне инстинкте, природне тежње човечанства. Како се може хтети управљати силама чију природу не познајемо? Психологија И втииа. ~ Али се корпст од психологије још јасипје показује код њених веза с етиком п педагогпјом. Теоријски, етика почпва на нсихологијп. Слобода, која је услов за опстанак морала, н савест, која моралом управља, пспхолошке су чињенице. Етичка начела су у истпну разумљива само ономе ко им је исихолошки схватио порекло и искусио снагу у рођеној свесгп. Са друге стране, теорија дужности није ипшта друго него индукција, закључак нз пспхолошких чињеница. Оно што ми јесмо, упућује нас да одредимо шта треба да будемо. Познавање своје природе открнва човеку његов познв. Дужности су уоиште само нрнродне тежње, ублажене и управљане разумом. Практпчно, психологија је псто тако потребна за морал. Колико погрешака бисмо могли избећи, колико врлина стећи, кад бисмо као психолози умели размислнти о моћном дејству неустраишве воље, о свемоћп иавике, о неизбежно.ј фаталности страсти, која није под надзором размншљања н под управом воље! Психологија и пвдагогија. -- А шта сада да рекнемо о утпцају што га добро научена пси хологија има на педагогију, па пауку п вештпну васпнтавања ? Је лн реч о моралном васпптавању? Очевидно је да ћемо неспретно покретатп пружине дпсцнплпне, да ћемо невешто нсправљати погрешке, развијати врлине наших ученика, ако пам исихологија не нружи срество за анализу детињпх осећања и страсти, њихова иорекла н развића. Како се могу с тактом употребљаватн казне п наградс, ако не дамо себи рачуна о емоццјама, које се тиме буде у срцу ученика, ако не знамо шта је то страх и стнд, самољубље п утакмпца? Како да с успехом потпомажемо клпјање и даље. напредовање моралних особппа, ако нисмо размшнљалп о односима осећања п идеја, о стварању навика ? Ради ли се о интелектуалном васпитању, онда се потреба пснхолошких-знања на-