Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНПК

мате на годпну дана: онда је он на 1000 К морао платитн 1000 К X 5 = 5000 : 100 = 50 КА ако је он узео зајам на по годпне дана, онда је у пме камате платио половину од оне евоте, коју је' плаћао на годпну дана, дакле 25 КАко хоћемо да дознамо мање време од годнне дапа, н. пр. колпко плаћа па један месец дана, онда камату од године даиа поделимо на 12 и т. д. Узећуједан прпмер, укоме се налазе десетични разломци: Глав. в. °/ 0 100 К 1 год. 6 345-2 К 3 „ ? Регаење: 1 год. 345-2 X 6 = 2071-2:100=20*71 К а за /грп годпне дана 20-71 К X 3 = 62 - 13 К, дакле 345-2 К главнпце по 6 % доиосн за 3 годпне дана 62-13 К % У име камате.

||? Купујтв српсн в шИрлсне жигицв. : Б е л е ш к е. Станарина сомборских учитеља. Пише нам друг из Сомбора: „У последњем бро.ју „Шк. Гласиика" није тачна белешка о нашој повишицп станарине, те би молио да се исправи овако: Скупштши варошп Сомбора једногласним регаењем је повисила својим учитељима без разлике вероисповести станарину им са 300 круна (гато су до сад уживали) на 720 К, дакле са јога 360 кр. и то тако да им се иста рачуна од 1910. према учитељској молби. — Две године унатраг — 1910. и 1911. добили смо одмах сваки по 720 кр. Што нам је вар. скупштина нашу молбу једногласно усвојпла заслуга је осим осталих још и наших српских општинара, а поглавпто др. Јоце Лалошевића и др. Ђуре Николпћа, којима ће ововарошко учитељ•• ство бнти свагда благодарно." Молимо другове да нас у оваким и сличним стварпма сами извештавају, да неморамо по нетачним новинарским вестима доносити оваке белегаке. „Српски Учитељски Конвикт у Новам Саду" примио је у децембру о. г. од г-ђе Емилије уд. Шијак поштарке у Батајници 10 К ирилога у место веица на одар својој доброј заови пок. Марији Шијаковој, учитељици у Батајници. — Од г. Николе Пвковића, трговца у Новом Саду 102 К чланарине.

Културан штрајк. По скупштинском решењу од 8./Х1Т. 1911. већ иа вигае Месга с-у учптељп ступилп у пасивну резпстенцију. Неће више да уче аналфабете, да дри;е предавања, да буду коровође, пословође, књижннчарн певачких омладпнскнх друштава, читаоница, једном речју осим редовне наставе у школи неће да се баве никаквим културним радом. Први су почели државптг и вероисповедни учитељи из Турске Кањиже — Јозепова, за тим држ. учптељп из Домбовара. Лајпцишки учитељи туже се на лошу плату. Њпхова је почетна плата 2750 К а највигаа 5520 К. Но они указујуу на плату мипхенских учптеља, који пмају почетну плату 3384 К, а највпшу 6624 К. Лајцишки учитељи траже повишицу, да се могу боље даље образовати, а ми тражимо само да можемо пристојно живетп, па јеито много добро пдаћеном „народном" вођи, који би хтео да су српскп учитељи сиротп као сирће, како би се што боље могли заробнти да служе разппм себичпим личиим и котеријским иитереспма. Шнола и кинематограф. Нагло ширење кинематографа почпње у Европи заннматн педагоге, како бн могли датп децп кпнематографске приказе. Тим пнтањем бавила се у Хановеру комисија за дечју књижевност, обративши се роднтељиаа са опаском наштетни утицај што га пма кинематографскп приказ при састављању програма без разбора. Комисија предлаже нарочите кинематографске приказе за децу, и у том смислу споразумела се с једним власником кнпематографа, а варогака управа даће у ту сврху повчапу помоћ. У неким немачким варошима већ постоје таки кинематографи за омладину п успегаио се служе међусобно кинематографскнм сликама. Стање образовања у Енглеској. По извегатају просвет. комитета у грофијп Кенту, бпло је 1905. г. издатка на сваког ученика око 142 К, год. 1910. пораслп су ти издатцп па 157 К. У малпм школама диже се тај издатак на 240 К, Ти већи издатци тумаче се с једне стране боље уређенпм школама, ноуглавном су повпшенн издатци због повишенпх учитељских плата, које постепено, но сталио расту. С друге стране подигнути су издатци с тога гато се иде за тим, да се по разреду смањи број деце, те тако где је пре један учитељ са 80 деце којекако муку мучио, тамо је