Školski glasnik

школекп гласштк

Стр. 376.

сад двоје и сваки од њпх боље је награђен, него нре само један. Аналфабете. У Угарској има до по милијуна неушколоване деце. У 15 жупаипја има таке деце по 10.000 н вшне. У највећој нашој жупанијп у пештанској има 24.216, у бихарској 24.178, у хуњадској 20.858, у мармарошко.ј пак 34.&90. Процентпрано пак: У мармарошкој жуп. 47% школ. обвезне деце не иохађа школу, у торда арањошкој 43%' у арадској, солночкој п хуњадској 39%. По народностпма: 38'2% мађарске, 35-4% румунске, 8'4% словачке, 4-4% немачке деце не похађају школу. Употреба школсних просторија у Америци. Недавно су се у Америци школе затварале су.ботом, недељом п за време летњих врућина. Тако су знатан део времена удобне п скупе школске просторије стајале бескорисне. Практичнп Амернканцп увнделп су у томе узалудно трошење народннх средстава п почелп су употребљаватн школе за просветне потребе ширпх пародипх кругова. Вшпе од 100 градова у Сев. Америци употребилн су школске зграде за обуку радничког парода. Пријатна школа. У једној од 680 и.ујпршкнх школа впсе по зпдовима таблпце са овпм текстом; Дођи, кад тп је воља. — Иди, кад хоћеш. — Оно научи што тп се допада. Оно говори што хоћеш. — Домаћа задаћа је сувишна. — Казпе нема. Образовање у америчким колонијама. Протнло је 10 годнна како су Сдруж. Државе у Америцп задобиле Филипинска острва. За то време је знатно унапређена тамо просвета. На 8 мпл. становника има тамо 9000 учптеља и више од пола мплијуна ученика. Учитељски дом у Хамбургу 4. и 5. окт. отворен је у Хамбурту учитељскп дом којп се зове Сипо-Наив, по оснивачу хамбуршког удружења пријатеља школства 1805. године. Зграда има три дела: Кућу за издавање са 18 стапова, оделење за друштво у којем је и конзерваторијум и оделење са 2 дворнице, већом за 1400 особа и мањом .за 700 особа. Зграда је стала 2 мил. К. Позоришне представе за децу држе се у Варшави већ од две годпне сваке суботе по подне. Приказују се одабрана дела. За децу млађу од 12 година прерађене су басне Лафонтенове п Андерсенове, као: вук п пас. лнспца II КОКОШ II Др.

Дом за учитељице у мировини. Француске учитељице основале су ове године друштво, које ће се старатн да умпровљепе учптељнце имају у старостн негу и издржање. Установа се зове: Оеуге Нев МаЈкотш (1е КагаШе с!е8 1пвНШпсез." Нланпце плаћају 6 фр. годншње. Помажућн члановн плаћају годншње 1 франак, а оснпвачп 100 фр. једном за свагда. Учнтељпце из целе Француске живо помажу ту акцију. То је нови доказ да се међу учитељством све јаче пшри смпсао за солидарност. Један за све, а сви за једног. Како се образује учитељство у Белгији? Белгијско учнтељство спрема се за свој позив у учиг. заводима (Гесо1е погта1е)" које издржава држава, место Брисел илн верска друштва (конгрегације). По статистици од 1906.—8. г. оспособљено је на државним заводима 384 учитеља п 375 учитељица, свега 759 учитељских особа. У бриселским учит. школама осиособљено је 69 учитеља и 84 учитељпце, свега 153. У прнватним клерикалним заводима оснособљепо је 892 учитеља н 1227 учитељпца., свега 2119. У Белгијн нема још нп узакоњеног обвезног поласка школе. Невероватни бројеви. Нпзоземска влада расппсала је јесенас стечај за неколико учитеља па својим насеобпнама у Индији. У стечајевима су назначепе н плате. Почетна плата је 4410 франака, после 3 године 5670 фр. после 6 год. 6930 фр., а после 18 год. 10.080 фр. Мпровина која се даје после 20 год. службе нзноси 2520 фр. Сретна су деца, која ће имати таке учитеље —вели.,,0. 8к." —, који неће долазити у школу уморни мимошколским радом, којп морају да раде да би издржали своју породипу, а још су више срећни тпто се могу похвалнти да таке учитеље немају европске земље, које стоје на челу културе, земље, којепреносе културу у туђе стране света.

п т в ч а ј. Расписује се стечај на књиговођско место у Учитељском Д. Д. ..Натошевић" у Новом Саду са годишњом платом од 1200 К. Дужан је положити кауцију у износу годишње плате. Рок стечају је II. (24.) јан. 1912. Управни одбор.