Školski glasnik

Стр. 369.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

ничка карактерна црта с-внх ових радња, јесте п сама прва међу ннтелектуалним радњама. Нема задовољства или бола, нриврженостп или одвратностн, а да не би били свеснн себе, и да сем тога не садрже још п више или мање јасну идеју о иријатном нлн непријатном предмету, о предмету љубавп или мржње, који те емоције и нзазива. Тако псто, нема воље која не би претпостављала сазнање, тачно илп неодређено, дела које смо се одлучпли да учпнимо, па н побуда ради којпх смо се одлучили. Реткостје да се дух налазп искључнво у једном стању. Али опет зато постојп класична подела на трн битпе способностп, и потребе анализе захтевају да психологија идеално и у теоријп раздели оно што је у реалностп уједињеио. Оправдаиост таквог разлпковања способностије за свакога изван сумње; али се треба чувати и не прпписиватп овом послу класификовања више важности но што га он заслужује. За психолога је далеко важније да опише п анализује чпњенице, да би пх подвео не само под класе у које спадају, него п под законе који њима унрављају. РЕЗИМЕ. 1. Психологија је наука о унутрашњим чињенпцама које сачињавају психичкп живот човека, насупрот физичком му животу. 2. Емииријска психологија, је наука о чнњеницама. Спекулашивна психологија је метафизичка наука која се напреже да чињенице сведе на један једини иринцнп: душу, по сипрптуалистима. 3. Душа је напзмеице схватана као прнпцип трајности п облика, код мннерала, као принцип живота код биља, прпнцип сензнбплптета и кретања код жпвотпња, иајзад као принцип мншљења код човека. Све више ивише, реч душа .је постала синоннм спиритуалног принципа, који осећа, мнсли н хоће.. ■4. Проучавање пснхичкнх чињеница је независпо од закључака које филозофп изводе о егзистенцпјп п природи душе. 5. Психнчке чињенице се разликују од физиолошкпх: 1° по томе што су пепосредпо познате у свестп: 2°' по томе што нису, као физиолошке чињенице, прости покрети просторне материје; 3° по томе што могу да не постоје истовремено с физиолошким феноменима. 6. Психичке чињенице показују међу собом сличности и разлпке које допуштају да их распоредимо у известан број категорија, које се називају душевне способносши. 7. Способност нпје ништа друго него скуп свеснпх стања која имају исту природу. 8. Разликују се три низа пспхичких чнњенпца: 1° афектпвне нли сензптивне чињенице; 2° интелектуалне чињенпце; 3° вољне чињенице: и према томе три способпостп сепзибилитет, интелигенција и вол>а.

9. Овпм трима битнпм способностпма треба додатн телесну акШивност; што се афективних чињенпца тпче, 1впх треба везатп, једне за телесни а друге за духовнп сензпбилитет. (Наставиће се.)

УЧИТЕЉЕБО РЛСПОЛОЖЕЊЕ И БЕСЕЛОСТ КНО БЛСПИТНО СРЕДСТВО. Добро располонсење п веселост одрлгава н потпомаже здравље код деце, олакшава развнјање, крепи тело п душу. То је сасвим појмљиво нјасно када знамо да је вегетатпвни п аннмални жпвчанп спстем у тесној вези једно с другим. У добром располол^ењу и радости су крвни судовп пупнји, струјање крвн потиуиије, храна се боље вари п хранљиве материје у телу мпого лакше апсорбују. Под таквим околностима крв се пе бавп дуго у већим органима усљед чега, како патологија велп — конгестпје слабпје дејствују па оргашшам. Какоје дакле расположење, „добравоља", веселост потј)ебан п важан фактор у фпзичком склопу детињем а п у моралном погледу од великог значаја, и како сва деца нпсуподједнако веселог темперамепта — а нншта пепријатније и пенрпроднпје него видети иевесело дете, ставно сам себи у задатак пзнетп у неколико речи начпн како се може ппак детеЈзаспптатп да буде расположепо п „добре воље!" Што су деца нерасположена, невесела, меланхолична, криви су врло чесШо родиШељи па и учиШељи, што на своју децу већином несвесно — Преносе своје брпге и патње пз свакидањег живота. Први фактор који се мора испуннтн да нам деца буду „добре воље" јесте веселост. Слободан жнвот код деце изазива јачу цнркулацију крвн, отуда долази веселост. Кретање дакле и то кретање и рад свију мускула јесте у главноме полазна тачка за васпптање наше младежи. Првп нанори дакле имају се уложити да се наша деца физички васпитају. Живот на чнстом ваздуху — у првом реду — благотворио дејствује па делу. Свеж ваздух је најјача дечја храна. Да дух здраво радн, првп је услов да је тело здраво. Са здравл.ем, расположењем и веселошћу долази духовитост. А веселост до-