Školski glasnik

Бр. .5.

за развиће свих интелектуалних способности. Ми ћемо је наћи где успешно делује код свих радња духа, и обезбеђује свакој од њих њен максимум енергије. Она је, пре свега, педагошка способност, то јест оруђе васпитања. Ето зашто смо јој надуго проучавали значај, почетке и напредовања, карактере и услове у нашој Теоријској и Дракшичној Џедагогији. (1) Није потребно да се враћамо к теорпји која више интересује вештину васпитања него психологију. Биће доста што смо означили место пажње у развићу ннтелигенције и да јој збијено изложимо законе. Закони ПОЖЊВ. ~ 1" Пажња је без сумње резултат неког напрезања духа, извесне унотребе воље. Алп пошто нп један духовни чин није апсолутно самосталан, нити егзистпра сам но себи, то и сам тај напор делпмице потпче од интелигенције и од сензибилитета. Залуду ће наша воља нризвати к себи све спле духа, ако предмет који она ставља иред нашу пажњу не одговара нашим способностнма, нашим ннтелектуалннм павпкама, она неће успети или ће слабо успети да наше размишљање одржи у једном правцу. Тако исто је корисно, да бпсмо помогли рад пажње, да проучаваии предмет буде за нас примамљив, да годи нашем сензибилитету. Другпм речима, све се у нашем, психнчком животу држи, све се надовезује, па, ако је пажња примена воље на интелигенцију, п вољи самој, да-би остала у деловању, потребна је помоћ интелигенцнје и сензпбилитета. 2° Пажња има двострук резултат: а) Да заокружи предмет којп ћемо да сазнамо, да тачно ограничи и сведе поље за напрезање духа. Тиме она издваја тешкоће да би их боље решила. — б) Са друге стране, она усредсређује интелектуалне силе на једну и псту тачку; место да их пусти да се расеју у разним правцима, она нх упућује једној сврсп. Ова су два разлога довољна да објасне резултате пажње и срећан њен утицај на интелектуалнн рад. Панш, порвђш, р&флвнснја. — Психолошкп језик, мало одвише богат да би био сасвим тачан, располаже с више израза да означи разлнчите ниансе пажње. Реч пажња, по мишљењу некнх филозофа, треба да буде задржана за употребу духа код предмета изван нас. Рефлекеија би била, напротпв, унутрашња пажња. Ми томе нећемо противречитп, и ако нам изгледа боље да за пажњу сачувамо њено најгенералнпје значење н да јој припишемо све напоре мисли, ма какав јој био предмет. Са друге стране, и поређење је један облик пажње: оно је пажња пренесена на две ндеје, на два предмета, на неки начпн двострука пажња која иде затим да опазп односе међу стварима.

(1) Видите нашу Т е о р и ј с к у и п р а к т и ч н у и е д а г оГИ ЗУ (срнски превод г. Ристе Опвановића), Лекција V., : ,Неговање пажње".

Стр. 83. Али, ма у каквом облику, палгња увек остаје смишљени начин иптелигенције, права „снага духа", по речима Малбранша*, и, како је он то у свом сликовитом језику рекао, молитва коју ми упућујемо Истпнп да би нам се предала. РЕЗИМЕ. 42. СвесШ је општи облик свих интелектуалних чињеница. Пажња је један од њених битних начина, вољни начин. 43. Свест је наше сазнање о свим чињеницама сензитпвнпм, пнтелектуалшш п вољним. 44. Свест је перцепција. Перцепција је пепосредно, примитивно сазнање, увек праћено суђењем. Појимање је изведено сазнање, ири коме се не дешава увек суђење. 45. Свестје унуШрашња перцепција, унуШрашње чуло. А пет познатнх Чула су органи спољашњег перципирања. 46. Свест има велик број стунњева. Њена моћ се увек мерп ступРБем снаге до које се нењу разне психпчке радње. 47. Моћ свестп зависи и од напора, примене воље, која споншану свест преображава у свест смшиљену, рефлекснвну. 48. Има непрнмећенпх перцепција, које претпостављају најмањи ступањ свести п које су скоро несвесне. 49. Свест нас у првом реду упознаје са свим психичким феноменнма којн се дешавају у нама. 50. Она п везује све феномене за начело којејеједно п пстоветно, које је носилац свих тих феномена, наше Ја. 51. Тиме нам свест још п приказује први тип супсШангшје и узрочности. 52. Пажња је смишљенп, вољнп облик свнх ннтелектуалних чињеница. 5.3. Она п сама зависп, и ако је чии воље, од пнтелигенције п сензибилитета.

Народна просвета. Антиалкохолистички дан у основним школама. Краљевско угарско министарство богочасти п јавпе наставе под бројем 3182/911 е1п. издало је свима државним надзорницима следећу окружницу: Да бп се |јр од огромне важности и значаја — велпка идеја антиалкохолизма у што шприм димензијама протегла и схваћајућп велику важност тога пнтања, наређујем кр. државним надзорницима да изволе настојати, да се у свима државним, комуналним, веронсповедним и приватним основним школама а тако исто и по веџбаоницама учитељских н учитељичких школа, почевши од 1912. године има један дан посвеШити искључиво поуча* ШКОЛСКИ ГЛАСНИК