Školski glasnik

Стр. 84.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

вању и предавању о убитачном деловању алкохола на органџзам човечји и. на чишаво човечанство. Видећи велику опасност и песрећу која иам с дана у дан упропашћује народ наш, здравствепо, економно и моралио, уверен сам да ће г.г. надзорнпци у свом делокругу све могуће учшшти да се та несрећа колко толко умалн. А пошто је од великог значаја да'се та борба протнв алкохолавећ од малена усађује у невпна дечја срца, као штоје без сумње, да су она за исту пријемљпвпја по одрасли, као и то да ће згодна иоука и васпитање у том правцу од великог уплива бити по њих, налазим за нужно, да је већ у основним школама потребно пх у том правцу спремати и побуђивати пх на размшнљање. Када се ова предавања буду свугде и сваком прилнком 5-^ сходно великој важности антиалкохолистичке идеје — свечано обављала, тада ће тај један дан — који ћемо изгубитн у настави — богату пакнаду пружпти за једнодневну дангубу у школском жнвоту. Позивам г.г. надзорнпке да мн концем школске године исцрпан извештај поднесу о томе колико се учинпло задоста мојој наредбн. Зичи с. р. министар просвете. Бранко Ролер.

Школа о настава. Предлог среским учитељским зборовима. Наредба Ш. С. у предмету коедукације и телесне казне у нашим осн. школама — нашла је неповољан одзнв. Ма како да смо лојалнп, пзвршујућп наредбе своје највише школске власти, опет зато: хшко нам не сме пребацитп, да смо ребелпсте, ако све те наредбе подвргнемо објектпвној критици. Јер, ма ко да доноси наредбе, оне су само онда на свом месту, ако се могу извршиши, без већих шрзавица! Па, да ли је то тако и са овнм двема наредбама? Одлучно велим: иије! На послетку, о томе се већ и до сад доста говорило јавно. а још више ириватно. Против иаредбе у питању коедукације су учитељи зато, што то иде на штету саме наставе,. у првом реду, а осим тога је то п на штету п иначе преоптерећеног срп. учптељства. Чему је то, силом стваратн неподељену школу и онде, где то не би морало бити?!

Интерес школе, и здравље учитеља су јачи разлози од свпју других разлога, који се износе против коедукацаје! А шта да се рекие тек за забрану телесне казне? На то је врло разложно, отворено и од срца одговорио Еоста Замуровић у 17. бр. „Шк. Гл." 1911. годнне. Истина је, о томе се да лепо идеалисати. Но, у самој школи н то, код нас, према нашим приликама у томе еваки учитељ мора подлећи. Ето, нек се јави тај учитељ, који није употредио телесну казну у својој школи! Ето, то је реалан разговор. Све друго је обмахна! Но, оставићу се тога. Моја намера, сад, и пије то, да опширно разлажем о овоме. Ја хоћу друго нешто. Предлажем: сад о ускршњим седницима свих учитељских зборова, да се сшави на дневни ред питање о коедукагшји и о телесној казни! Нек се о томе донесе стручно мишљење свију учптељских зборова. Та своја мпшљења поднеспмо Ш. Савету, с молбом, да их узме у обзир, те према томе нека донесе закључак о ова два важна пиШања. Ако је пгде потребан стручан суд, али овде је одиста најмеродавније наше учптељско мшпљење. Код овог пптања други нема речи, јер то се тиче наше коже. Зато: рецимо своју одлучну реч. Будимо отворени. Рецимо онако, како јесте. Нико, па ни сам Ш. С. не може и не сме узети ово, за какву анимозпост. Јер, нама се не сме пребацитп, да смо непрпјатељи српске школ&. ЈивШЈа,

Учитељство. Учитељско д. д. „НатошевиБ" у Новом Саду. Друштво је у току 1911. годпне лепо напредовало и показало леп резултат. У 3. бр. „Шк. Гл." донели смо биланспју друштва из које се види, даје имовина друштвена била 289.213 К 44 фил. у чему су главнијп објекти: кућа у вредностн од 63.907 К 46 фил., књижара са разном робом у нето вредности од 109.044 К 32 фпл. изведено но инвентару од 31. децембра 1911., штампарија у вредностн од 35.537 К 05 фил. Улога па штедњу било је 130.089 К 82 82 фил., редовног и привременог резервног фонда 8.815 К 62 фил., резервног фонда књижаре 11.467 К 27 фил., резервног фонда штампарије 2629 К 79 фил., меница 66.557 К