Školski glasnik

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 182.

тељима, који су на ексионираним местима т. ј. који раде у школи недељно преко 28 ч. 7. Протумачења публиковане вис. наредбе вис. краљ. уг. министарства иросвете од 8. окт. 1910. год. бр. 111.202. да учитељи све своје појачке дужности врше само после шк. времена. Како да се распектује ова вис. наредба у неподељеним школама, кадје суботно вечерње? А како, кад је време „пређеосвећених?" Предлог Душана Радојчића, да се из круга овог збора изашиљу заступници за збор угарских учитеља, који ће бити о в. школ. одмору у Будимпештп — није прихваћен. Ђорђе Петровић, потпредседник је положио рачун о издатцима заједничке учитељске благајне. С тим у свези је поново решено, да сви исплате своје чланарине. На предлог Ђорђа Петровића, решеио: у погледу учитељевог личног огрева, строго се има држати наредбе према којој се тај огрев рачуна и преко минпмума. На предлог г. Љубомира Лотића, решено је: 1.) Благ. г. Евгена Думчу, као вел. нар. и шк. добротвора изабрати за ночасног председника нашег збора. 2.) У прослави 1000-годишњице учит. шк., која ће се одржати у Св. Андреји и у Сомбору учествовати тако, да се иста записничким путем поздравн. Идућа седница је заказана светле седмнце у Пелмоноштру. Дневни ред, све што је остало од ове седнице, наиме: 1. Реферисање о повннама савремене педагошке књижевности. 2. Пословник учит. збора. 3. Практичну радњу радиће Сава Ружичић. 4. Саветовање о методским поступцима у појединпм предметима. 5. Саветовање о стању народном. Тиме је седница закључена у 2 часа по подне. После тога је бпо заједнички ручак до 3 часа. За тим смо отишли у „педагогијум" да разгледамо ту просветну установу. Разгледајућп саму зграду, стеклп смо уверење о једној школи, која у свему стоји на нивоу једне модерне школе, која одговора приликама једне престонице. Питомце „педагогијума" нашли смо баш на часу практичног рада, где су „прецарирали" жнвотиње за свој заводски лабораторијум. Видели смо и богати

лабораторијум, којп је скупљен из радова самих шггомаца. Бпдели смо аудцторпј за мађарску књпжевност. То је соба са самим слнкама књижевннка, поједнних сцена из њихових књижевних пронзвода и мапама на којпма је обележен пут истих. Све су то израдили сами питомци. У лабораторијуму за експерпменталну педагогију дуго смо се задржали. Ту су нам показалп разне справе. Нанме: 1. Тахистоскоп, као меру за памтење реч И) боја н бројева, кад се покажу моментално. 2. Ранжбургов апарат, којим се (у кругу) показују речи у моменту. 3. Естизијум, мера за утврђивање интензивности осећања убодом од двокраке игле, у односу са душевним умором. 4. Ергограф, мера са једиим тегом, која служи за псиоређење телесног умора са душевнпм умором. 5. Тамбур, мера за показивање душевног стања, судећп по откуцају срца. Осим тога су нам показали и друге мање ствари, као: виљушке за мерење осетљивости слуха; књигу за мерење осетљнвости ока према бојама; неколико иримера из оптнчке самообмане и др. Све ово нам је дало несумњива доказа о томе, да смо у овоме на почетку почетка. Чак и сам професор експеримепталне педагогнје је рекао, кад су га очепали за „ахилову пету", да све ово има врло незнатне ирактичне примене у школи. Одавде смо отпшлп у гимнастпчку дворану овог завода. Ова је удешена по најмодернијој системи т. зв. шведско-данске гимнастике. Часу је већ био крај. Но ванредном нредусетљнвошћу врло снмпатичног и пријатног проф. гимнастике: Јована Емећко, одржанаје вежба од 1 часа за нас. Ужпвали смо у прецизном извађању, одушевљењу и здрављу ових младића, будућих професора гимнастике. Уздисали смо за нзгубљеним временом, кад су нас мучили безживотнпм слободннм вежбама и вратоломним вежбама на справама. Стигла нас је ора, кад се кући мора. Бнло је већ 7 часова. Зато смо се растали и рузишли свакп својој кући. Једна група је отишла у Помаз, где је наш' друг, Стеван Стојић, приредио дилетанску представу са ратарима. Давао се комад: „Наши сељани".