Školski glasnik

Стр. 181.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

Устав: Исто тако са додатком: главни појмови из нар. цркв.-шк. автономије. Земљопис: У III. р. из другог става изоставити: „брег, долина, равница, река и језеро", пошто је то понављање I. става. Код IV. разр.: уместо: „с оне страпе Дунава" рећи: „нзмеђу Дунава н Драве", а уместо: „међу Савом н Дравом рећи: „Хрватс-ка п Славонија". Ставити ову примедбу: „Крајеве, где живе Србп опширније, а остале у главном". Код V разр. Првих 5 редова изоставитн, пошто је то ионавл>ање граднва нз IV. разр. Код VI. разр. Изоставити 3. и 4. тачку. Природопис: Све да уђе у срп. читанку и да се почне учитн већ од III. разр. Физика и хемија: Магнет; муња и гром, громовод; телефон; телеграф; топломер; роса; магла и облак; киша н снег. Спојени судови, барометар и дуга. Остало нзостаје. Привреда и кућарство: према срп. читанци Рачун: I. разр. Само зато, што министарска наставна основа захтева више из мађ. језика затоје предложено и усвојено: сабирање и одузимање до 20. Да се само може, узело би се до 10—12, или највише до 15. Разлог је: ми смо школа, која — због мађ. језика има 13 ч. мање од другпх. Изостављено је: појам половине. Трећем ставу изј : „мера", додата је реч: „времена". Код II. разр. Лаза Терзин је предложио: сабирање и одузимање до 100. Ово је мотивисао тиме, да немамо времена, кад би научили и множење и делење. Из пскуства тврди, да у непод. школама није могао научнти у II. р. и таблпцу множења. — Бпло је мишлења, који су му у свему акцептирали разлоге. Чак су казали и то: тако је то и код Мађара, који нису оштећенн са 132, као ми. Но, ма да се то, заиста, не може урадити, онет зато: множење п делење стоји' онде „на папиру", на тако нек буде и код нас. Л. Терзин је био одлучно против оваке неискреностп. Онје.тог мншљења, да у наст. основи сме п треба да уђе само оно, што се фактично може п урадити. Што год је у њој впше, то је само на терету и на јед учитеља, који се љути, кад види, да му се прописује и оно, што он не може да сврши. — Није усвојен предлог Л. Терзина, већ је усвојено да се до 100 узму све 4 рач. радње. Тако је узето вигие, него што је у нацрту.

Код III. разр. узето је и за множење и делење до 1000. % у„ >/ 8 п у 10 Ј е пренето у IV. р. Римске бројеве: до XX. Код IV. разр. Десетичнп .разломцп су премештени у V. р. Исто тако и претварање обичних разл. (|, |) у десетичне. Код V. разр. Израчунавање камата на ма које време, а не само на годину и на пб годипе. Код геометрије: само површпна квадрата п нравокутника. Код VI. разр. Тачке а., 6. и в. изостају. Код геометрије: о кругу изостаје. Цртање: као тихо вежбање са прегледалпца. Разлог: немамо времена. Певање: По слуху. 1. и II.: 2, а III—VI.: 4 песме. Од ових 1 мађарска. Слејд: Изостаје као засебан час. Разлог: немамо времена. На часу мађ. језика, колико се иште за мађ. разговор и то нарочито да се нма обзира на рад у врту и на прављење алата за домаће потребе. Ж. ручни рад: према нацрту. Гимнастика: нема засебног часа, већ на одмору и то: дечје игре. Ето, те прпмедбе су учињене, које су пзнете зато, да се пзнесе једна наст. основа за неподељене школе. На реду би биле остале тачке дневног реда. Но, поштоје већ било 1| час прешло се на нредлоге, пошто је после подне остављено за разгледање просветипх установа у Буднмпешти. Решено је: прихваћа се предлог темишв. среског учптељског збора у предмету: 1. монополисања уџбеника, 2. измене I. и II. одсека дисц. правила, 3. коедукације. На предлог Лазе Терзина решено је поново да се обратимо всл. Ш. С-у образложеном представком у предмету: 1. Повлачења наредбе бр. Ш. С. 7В6./492. — 1911., о укидању телесне казне. Замољен је г. Љубомир Лотић, шк. падзорнпк, да он нзради ту представку. 2. Редуцирања толиких проппсева. 3. Измене неких одредаба у погледу т. зв. патронаже. 4. Укидања шк. свих записника, осим; записника о посећивању школе. 5. Ургирања потврде нове Шк. Уредбе. 6. Издавања лпчног доплатка оним учн-