Školski glasnik

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 195.

По схватању Кагтап-а педагогија је наука духовна добра, као што је господарство наука материјална добра, Место педагогије је данас поред економије. По њему дели се социологија на три гране: 1. Политику. 2. Економију. 3. Педагогију. Педагогија се за то брине, .да се знање може млађој генерацији предати. За пренос културе може се помоћу друштвених установа чинити. Ове установе (обрана деце, слободне универзе) као што рекох, могу се слободно социјалпедагошким установама назвати, а онај део педагогије који се са овим установама занима, социјалном педагогијом. Но овај назив није оправдан, за означавање теорије педагогије. Јер онакова теорија педагогије, која културу са исКључиво особног гледишта, или пак друштвена гледишта или пак питања васпитања испитива, једнострана је. „Ако је тежиште једнострано стављено на друштвено, (ЧагаасМипакга) ако социјална педагогија као једина, свашта што васпитању припада у себе усише, тада је близу опасност, да ће се ускратити право јединице на васпитање утаначено на својој сопственој индивидуалности" — велп правилно Вћет. Управо и нема друге педагогије, но онакове, коју неки социјалном педагогијом називају. Ко у место педагогије у овом смислу каже социјалну педагогију чини злоупотребу, јер има само социјалне педагогије. Педагогије као науке, може само једне бити, онакове, која ни једно схватање не чини владајућим, него непрпстрасно испитује сваки фактор, како у особи, тако и факторе који се у друштву налазе подједнако. Видели смо, како се развило социјалистичко мишљење: видели смо његов утецај на практику педагогије и видели смо његов утецај на теорију педагогије. У практици педагогије се показао утецај с једне стране у засгшвању т. зв. социјалпедагошким установама, с друге стране пак у тој тежњи, да се социјалистичко схватање унесе у .школу или да се школа сачува од тога. У тренутку педагогије се опет у два

правца показује овај утецај: у постављању утопистичких система, као што је СопЦе-ова, — у једностраном схватању педагогије. Ово једнострано схватање је оно, које себе погрешно назива социјалном педагогијом. Ово није социјална педагогија, него педагогија написана са социјалног гледишта. Педагогија ако је заиста научна, употребиће новије успехе науке, и иравилна учења социјологије. Испитаће све одношаје, и узевши у обзир новије успехе социологије, свакако ће у већој мери испитивати одношаје друштва и васпитања из правилнијих назора, Но ово не може бити задатак само неке педагогије, ово је задаћа у опште сваке педагогије. Задаћа науке је наћи истину. Пстину пак не видимо правилну, ако индивидуализам или пак социјализам једнострагга посматрамо. Са свим правилно вели Хербарт, да наука не буде наочари, на око, и то најбоље око, са којима човек ствари испитива. У М. Св. Ђурђу, дана 17. (30.) јануара 1912. Милан Стајић, српски нар. учитељ.

М а ш т а. Од ГВБР. К0МПЕЗРЕ8. Превео ВНСД СТНЈИЋ. МАШТА И ЊЕНИ РАЗУ1ИЧИТИ 0БУ1ИЦИ. Сложена природа маште. — Изналазачка машга. — Значај репревентативне маште. — Машта обухвата све чулне иредмете. — Машта и унутрашње емоције. — Анализа једне стране из Ламартина. — Прави посао маште. Додавања и изостављања. — Комбиновање различитих слика. — Начела која управљзју маштом. — Идеал. Улога маште у уметностима. — Машта у практичном животу. — Машта у науци. — Опасности од маште. Сложвиа природа ШШТВ. — Машта је, пореклом н по скромнпм својим почецима, функцпја задржавања, као памћење, од кога се разликује само по степену. Она је тада машта која памти, која ирепроизводи, репрезентативна машта; она је у томе што ми жнво себи престављамо, затворенпх очију, оно што смо виделп отворенпх очију. Она је нешто живље памћење, сликовито памћење. Ми се једноставно сећамо да смо, тога и тога дана, видели