Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 253.

луку да се синдикати разреше. Франдуски учитељи имају своју стару и моћпу организацију Без Лггпса1сн. Та је организација застарела а иостала је потпорно друштво, које се не брине за стање учит. сталежа. С тога су млађи учитељи установнлн 1905. г. своју стручну организацију у нравцу раденичких организација. Год. 1907. решено је у Нанту, да се учитељска организација споји са Стручним раденичким удружењем у Парнзу. 1910. г. је то остварено. Ове године је иа скупу у Шамберију 50 подружина учитељских са преко 6000 чланова манифестовало за сиајање са раденичком организацијом. Влада је устала против учитељских синдиката, јер се у њима ширио противвојнички дух. Међутим учитељство нпје ишло у организацију ради тбга да негује противдомовинскп дух, него да се бори за боље стање свога сталежа, јер је влада до сад мало у томе што учинила. Догађај је занимљив, јер навешћује бој учптељства с француском републиком за свој сталеж. & . Још 80-тих год. ирошлог столећа, тежили су француски учитељи да се сталешки организују. На педагошким зборовнма о изложбама 1879. и 1887. г. износили су своје тражбине, у главном економске и настој али су да се сталешкн уједине. Збор од 1887. год. решио је, да се у сваком департману органнзује „Удружење учитеља", који су били обвезни да ступе у нацноналну федерацију, но како је влада радила против тога федерација се нпје остварила. Народни учитељп п учитељице груписали се у „Удружења бившнх учепика учитељскпх семинара", „Педагошка удружења", „Удружења за међу-собно помагање" и томе слично, а та су удружења власти трпиле. Год. 1900. однос власти нрема учитељским удружењима изменуо се у повољном правцу н тада су у току године дана по свпма департманима у Француској понпкла „Удружења нар. учптеља п учнтељица" или како их тамо кратко зову „Удружења" (АипсаЈев). 1900. год. састао се први конгрес Удружења па којем се ујединила у федерацију. Тај младп Савез пре свега је отпочео борбу за матерпјално побољшање п 1906. г. Савез је извојевао знатна материјалеа побољшања. После тпх добнгака, изгледа, да је енергија Удружења нешто малаксала. У то

доба у читавом низу бољих места основане су специјалне организације млађих учитеља, са доста изразитим синдикатским уређењем. Напослетку, -октобра 1905. органпзовао се „Синдикат нар. учитеља сенског денартмана". Када су органнзаторп у смислу закона то званично пријавили, њих и часнике синдиката новукли су на суд. У корист учитеља устали су у француској комори социјалисти. Суђење је било прекинуто, и мннистар председннк Рувје изјавио је у комори (7. нов. 1905.) да ће се сиидикати учитељски трпети до објаве „Правила о чиновницима" (што до сад још није учињено). После те изјаве у свима редом департманима почелн се организоватп учпт. синдикати, а 22. фебр. 1906. г. поникла је и нацијонална федерација синдиката учите,ља и учитељица нижих школа". Не обзирући се на свакојаке сметње од стране власти читав ннз учнтељских синдиката ушао је у скуп радеништва, а год. 1907. сва федерација прикључила се општем Раденичком Савезу. Услед конфликата који се рађали између учитељетва и виших власти, синдикати су смело подизали свој глас у заштиту другова и осуђивалп неправедљпвост власти према гоњеним или скинутим учитељима. То им је привукло нових чланова. Прогонећи понеке учитеље и часнике синдиката, влада је ипак остала при политици „трпљења", изреченој у комори 7. нов. 1905. год. У другој половини августа о. г. одржан је у Шамбериу редован конгрес синдаката. Представници штампе нису били присутни на седнпцама конгреса и у штампи се нојавили неодређени гласовн о томе, да је коигрес донео чптав низ одлука о подизању плате, која је према садашњој скупоћи сасвим недостатна, о уређењу плате учитеља и учитељица; да је послао неколико поздрава разним радничким организацијама п Радипчком Савезу и да је решио да створи нарочите благајнице за помоћ учителпша члановима синдиката, који хоће да се опросте војничке дужности. Сличне касе постоје уз многе сталешке организације п зову се „Војничкп Су", (по новцу од 5 фнл.). Конгрес је нрепоручио својим синдикатима да ступају у таке благајнице, где оне већ постоје. На неколико дана после завршетка конгреса, одржао се министарски савет, на којем је федерација бНла обеложена као да води