Školski glasnik

Стр. 322.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

вањем које оно нужно врши на интелектуалне чињеницр, па чак и на еоцијална осећања". (1) Нобне ПОШДНЦЕ ВГОИЗКШ. — Моралисти су често огшсивали странпутице егоизма: „Гнагон, каже Ла Вријер, не познаје других невоља сем својих; он не оплакује смј т других; он се боји само своје смрти коју би радо откупио изумирањем рода људског... Гнатон живи само на себе, и сви л>уди укупно за њега као да и не постоје". Можда би се друга половина овог афоризма могла иорицати: егоист зпа да има људи, и користи се тиме. Паскал је рекао у истом смиелу: „Наше Ја треба мрзети, јер је неправедно, јер ства[ а од себе оредиште свега Наше Ја је другима неиријатво, јер хоће да их ееби зароби. Свакако Ја је непријател>, и хтело би бити тиргнин свију других људи. Треба га презир&ти, било да се отворено објави, било да се скрива из обазривости и да не би другима проузроконало незадовол>ство". Што нарочито треба ириметити, јесте да егоист вара и обмањује сама себе. Он тражи једино срећу, али јој је пошао рђавим иутем у сусрет. Без сумље, он не страда због туђе невоље, пошто он другога не волп; као што духовито каже Филдинг:* „Бгоизам који човека смота око њега сама као какву лопту, оспособи га да се котура по свету тако да никад не буде дирнут туђпм невољама". Али, баш зато што је сву своју љубав усредсредио на себе сама, егоист ће наћи у својим личним неДаћама, кад је обманут у својој таштпни, рањен у својој гордостн, кад га изда здравље, изневери срећа у пословима, изворе горчина чпју оштрицу неће ништа моћи ублажити, пошто се он сам одрекао свих. осталих пзвора среће. Егоист је дакле човек неспретан, без духа исто толико, колнко и без срца. Он је правио рђав рачун у страсном свом тражењу среће. Тајна среће почива у племепитој приврженостн, у оданостн другима. Уснљавајмо се, према томе, да се мало удаљимо од нас самих. Имајмо на уму да су најбоље наше радостн оне које смо другима прпчшшли. „Уједињено угљевље гори", каже инђанска пословпца: тако исто једипство људи чини њнхову снагу и срећу, а као и угљевље, кад се растроје, људи се гасе. Добра овога света су слађа кад их делимо, него кад их сами уживамо, и, као што је рекао неки песник басана, „Целинч не вреди колко половина". Света Тереза,* хотећи показати да је права вредност Људи у милосрђу, рекла је: „На самрти човек нема вшие шпнта од имања; преостаје му само оно што је даровао". Тако исто, права лична срећа је у љубави нрема другима. Наше Ја је стварно задовољено само кад је потпупо заузето другим људима. Оно није никад с-рећније него кад је

(1) Ап&ие^е Сот1е, РћПоеорМе робШуе.

само себе заборавило. Истински је егонзам: не бити егоист. РЕЗИМЕ. 144. Духовни сензибилитет је сензибилитет појачан и руковођен пнтелигенцијом. 145. Чињенице духовпог сензибилитета су добиле општи назив осећања. Свако осећање претпоставља предмет, познат од интелигепције, према томе идеју: идеју онога што волимо. 146. Сензибилитет има великуЈи корисну улогу у људском животу. Сем што су пријатна и дају чари животу, осећања имају н својих одлика, својих вредностн сама по себи; још више, она побуђују мисао, појачавају ревност у раду. 147. Осећања су изведена из исвесног броја природнпх тежња, које се зову наклоности. 148. Свака наклоност се јавља у разним облицима, према томе да ли је предмет за којим она тежи присутан или одсутан, да лн је у прошлости или у будућности, да ли га је лако или тешко постићи. 149. Облике и начнне наклоности је Босне погрешно назвао страстима. Страст је крајносно, силовито, претерано стање наклоностп. 150. Наклоности се могу разделити у известан број врста, према разлици међу предметима за које се оне везују. 151. Има три врсте наклоности: Личне, социјалне или наклопости прпвржености, и идеалне наклоности. 152. Лнчне наклоносги имају за принции љубав преми себи, која опет сама потиче од љубави према животу. 153. Разне појаве љубавн према себп јесу: инсГпинкш ссшоодржања, самољубље, властољубље, љубав за својину. 154. Оправдане у свом принципу, ове наклоности теже да иређу доиуштене границе, да постану нскључиве, и према томе опаке. 155. Егонзам се зове морално стање духа код кога владају искључиво личне наклоности.

Народна просвета. Рад на просвети у новоослобођеним српским крајевима. После дпвних јуначких дела која извршпше наша браћа у Балканском рату, приступиће се у васкрслој Старој Србији н просветнпм потхватима који ће достојни битн да стану упоредо са јуначким успесима на бојном пољу. 0 томе раду изјаснио се г. Мирко Поповић, пачелник министарства просвете у Србији, овако: „Чим наша победна војска, а за њом наши