Školski glasnik

Стр. 347.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

путовањима припадају учитељству путни трошкови и дневнице, као и другим чиновницима XII. (намј. учит.), XI. (унит. III. р.), X. (учит. II.) и IX. (учит. I. р.) дневног разреда. (§ 27.) Мировине, прнноси за васпитање дјеце и и погребни трошкови, вриједиће за удовице и сирочад учитеља прописи који буду увијек вриједили и за остале босан.-херцег. земаљске чиновнике. (§ 32.) Послије навршене 35. године службе или 55. године живота не може се напредовати ни у вншу категорију службе ни у впши стеиен плаће. Наставницп се не смију примати каквог узгредног занимања, које не одговара угледу њихова звања. Шта би на ово рекли они мрачњацп, који подигоше лањске године онолику вику, што Срп. Народ. Цркв. Сабор у Карловцима ослободи учитеље од бесплатног цркв. појања, које ни мало не одговара њихову тешком, али узвншеном звању? Саборски просвјетни одбор је пре-длагао за темељну учнтељску плаћу 1600 К, чему се ннје противила нп влада, алп на то ппје пристало министарство, те се од тога морало одустати, да се не бп можда тпме осујетила сама санкција тога закона. Како се из наведенога види доста се успјело према Хрватској и Славонији, те Угарској. Посљедња плаћа босан.-херцег. учитеља, према овом закону, износиће након 32 год. и 4 мјесеца службе 4250 К, а са 35 година пде у пензију са платом од 3885 К годпшње. За све ово заложила се како земаљска влада, тако н сабор, што је за похвалу, тим више, што су биле велпке сметње, које је правила како угарска тако и аустријска влада тој учит. закон. основи, те је требало прије свега те сметње уклонпти, па онда израдити предсанкцију. Учитељство Босне и Херцеговлне се нада, да ће 1. јануара 1913. почети дизати своје плаће по овој новој законској основи. Б. — 25. новебра 1912. Љ.

Највише врлине васпитачеве су: Позерење, трпељивост и справедљивост, Најгоре мане: Неповерење, пргавост, освета, ■ Н. Вопф, Учитељи су били теолози, они морају постати лечници. Били су моралисте, морају постати псиг<олози, Н, Волф,

Практачне обраде. ОГЛЕД ИЗ КАТИХЕЗА ЗА IV. РАЗРЕД 0СН0ВНИХ ШКОЛА. 12. КАТИХЕЗА. 0 молитви. (Наставак). Припрема. — Ми знамо, да ћемо тако показати пред другнма да Бога поштујемо, ако се Богу молимо. Људи су се од увек молилп Богу. Али треба знати, како се ваља Богу молити. Истина је да није тешко молити се Богу. Богу је лакше молити се, иего земаљским властима, код којих је човек са својом молбом толиким непријатностима изложен. Али баш зато, што је .тако лако Богу се молити, људи често пута заборављају на то, како се треба Богу право и истинито молити. Јер знајте, да је неправилна молитва штетнија, него да се Богу и не молимо. Сврха. — Зато ћемо данас учпти о молишви, да бп смо дозналп, како се треба Богу молитп. I. Излагане — II. Тумачење, 1. (Шта хоћемо, када се молимо?) — Сећате ли се, децо, како су се Израиљци нанатили, док су били у Египту? Шта су они морали да претрпе у тој земљи?... Алн они зато нису клонули, него су се чврсто надали у Бога. Онп су му се топло молили, да их избави из те земље патња. А Бог је саслушао њихове молнтве п рече; „Ја ћу да избавим овај народ из руку мисирскпх н да га изведем из ове земље у земљу обећану". А када је Фараон пустно Израиљце, покајао се, што их је пустпо, те је послао војску у потеру да би пх вратила. Али Мојсије уз Божју помоћ раствори море тако, да се указала суха земља. Изранљци се задивише велнчпни п сили Божјој, која се ту показала и славише и хвалшие име Његово, који им тако јасно показа своју силу п помоћ. „Деснпца твоја, Господе, прослави се у сили, десница твоја, Господе, сатр иепријатеља" — тако су онп славили Бога. А када су прешли преко мора и када се подави Фараонова војска, Израиљцп падоше иа колена и овако захвалише Богу: „Хвала ти Господе, што сн показао милост твоју на народу своме, којн еи га избавио и сигурно га водиш у земљу обећану!" Израиљци су славили Бога због његове силе и моћи, захвалили