Školski glasnik

Отр. 337.

Бр. 19.

Аг гба)Еддег, 1лагс1, РаиШап, Воиггаи, НеаИ1ез, Таг(1е, Ве Воп а нарочито рситее. Филозофа, који се баве експерименталиом психологијом, има толико да их овдје нећемо навађати. Поменућу само прослављеног неокантијевца, Вепоитн-- а. Како се види из радње тих француских психолога њихово главно настојање бјеше уперено у штудију патологије; главни предмети њиховог проучавања бјеху лудило и хистерија. Шта више! Треба имати на уму да су већина француских психолога љекари а не психолошке специјалисте; резултати тога бјеху ти, да се развиће науке појавило изван лабораторијума, изван официјалног вођења и без поштовања од стране универзитета. Тек прије двије децеиије влада је успоставила столицу за експерименталну психологију у СоНе^-е с!е Ггапсе, и од прплике у исто 'вријеме (1889. г.) основан је психолошки лабораториј уз Наи1:е8 ЕћкЈез, чији је први директор био Веатп.ч. То су два званична завода за психологију. Они ии данас немају потиуни практични утјецај за којим се тежи, јер експериментална психологија не фунгира ни у једном испиту, и у Француској не доводи до ничег. Шта више! Французи немају лабораторијум у оном смислу као Њемци и Швајцарци, гдје ђаци долазе у лабораториј да се спремају за докторску дисертацију; студенти овдје долазе само тада у лабораториј ако имају праву вокацију за психологију, што је риједак случај, Међу студентима и асистентима тог лабораторијума могу поменути ову господу: РћШрре, СоигНег и МгИшпЛ, који су у савезу са Вгпеи ом публиковали многа истраживања, па У г&ог Нет-у, којп је пређе био пОзнат са својим штудијама о памћењу и тактичној сензибилности (осјетљивости такнућа). У савезу са тим лабораторијем покренут је 1886. г. чувени часопис 1 'Ј Аппее Р8усћо1о§'1дие, а уређује га Веаитз. Могу поменути и ефемерну егзистенцију друштва под именом ,,8ое1е(;е с1е р8усћо1о^Ге", које је основано прије три деценије под предсједништвом проф. Чаркоа и које се распрштало усљед тога,

што је допустило да у њему жаре и пале спиритисте и телепатичари. Да укратко оцртам и карактер прилога, које су француски учењаци дали експерименталној психологији. У том погледу неопходно је иапоменути, да је француски рад ипак неопажен остао изван граница Француске. Због тога се види како се навађају само њемачка дјела; Французи немају добру библиографију. То је и разлог зашто су сви страни ђаци, који данас чине већину студената у психологији (мислим нарочито на Американца) образовани у њемачким лабораторијима. Истраживања у експерименталној психологијн у Француској дијеле се у двије категорије, које у неку руку образују двије сукцесивне периоде: 1. Периода хистерије и хипношизма. У извесној епохи, отприлике од 1880. до 1890. г., у Француској се појавио зиатан број радова о проблемима хистерије и хипнотизма. Ти прилози долазили су у главноме из школе 8а1ре1пеге-а и од школе у Нанспу, која се слободно такмачила са првом. Поред свнх приговора што су чињени тим прилозима, засигурно је да су нас много научиле о пријемчивости, утецају ексицације у односу напрама покретима, о халуцинацијама и феноменима поделе свијести. Опасност штудија у хипнотизму јесте та, што су нам оне дале лаку транзицију за штудију телепатије, клервојанца (видовитости) и других феномена ејшЛет јаппае , које су у Француској занијеле великој број мистичара и дилетанта полуопскурних бића. 2. Друга периода сигналише се релаксацијом штудија у хипноШизму. Сада је читава пажња обраћена другим проблемима — питањима афазије, аритметичких чудовишта, меморије, виших интелектуалних функција, а такође и питањима о органским и моторичким функцијама у савезу са интелектуалним стањима. Та периода датира се од 1890. год. и колико ми је познато она и данас траје. У ову периоду спада и Ђурдо, који је основао мали психолошки лабораториј у Кеппез-у (то је други лабораториј у Франској). Као што је познато Воигпоп се скоро