Školski glasnik

Бр. 20.

понављања иетога чнна или од трајаља истог утиска, 175. Навика има то дејство да олакшава радњу и да ствара у нама расположење да је ионовимо. 176. Она иојачава активне способностн интелигенције, алн она слаби свесносш. 177. Она слаби сензацпје задовољства и муке, али јача наклоности. 178. У главном, навика слаби све пасивне утиске а развија све активне радње.

Школа о настава. Чиме учктељ помоћи уредно похађање школе. Учитељ треба даје тачан у дужности. Тачно да ночиње наставу и ни једног минута нре да је не завршује. Да увек нзлази спреман пред ученике. Да без невоље не пзостане нн једног мпнута од школе. Да нз нерасположења за рад не оставља разред минутима, па и пО сата. Сваку задаћу коју је задао ученпцима треба да прегледа. Са сваким дететом треба да поступа са пријатељском строгошћу п очинском пажњом. (Слабој и болешљивој децп треба нарочита иажња и љубав). Учитељ иази да међу децом владају пријатељски односи. Треба да настоји, да ни једно дете не изостане од школе без допуста. Допуст ће увек дати, али по потребп да дете осети да не даје с. вољом. Кад дете после недозвољеног допуста дође у школу, пе треба га казнити. Учитељ ће у таком случају известн ствар тако, да дете осетн шта је пропустило што није било у школп. Учитељ употреби сваку прилику, да уверп родитеље о штети коју су панели своме детету што су га од школе задржали. Учитељ живи у миру са сваким, колико то до њега стоји. Он мора битн детету идеал, младићу пример за подражавање, човеку узор какав треба да је у својој струци н раду. Преоптерећеност у школи. Школска пастава се сваким даном све више оптерећује. Ово није само код нас, него свугде. Па кад је у других иарода та тужба потпуно на своме месту, колико је онда тек наша настава преоптерећена градивом. Питање о преоптерећеностн школске наставе, стално је па дневром реду у школских људи на западу. На учитељским зборовима тамошњим расправља се оно често. Између многих таких расправа,

Стр. 367.

навешћемо резултате расправљања једиог немачког учитељског збора о томе. На преоптерећеност у школи не туже се само родитељи него и лечнпци, посланици, а нарочнто учитељи. Кад се и најобјективнији суд о томе сведе на праву меру, ипак су основане тужбе па сувшне велику запосленост н ван школских часова, стално опадање телесне свежине, а нарочито душевне напрегнутости ступањем у старије разреде; пресићеност и немарност према учењу; сувише рапа израђеност и опадање младих учитеља. Узроци су овнм појавима понајвише у често препуњеним разредима; у недовољно санитарннм те према томе неподесним за рад просторијама н њиховом уређењу; у сувише раном напрезању још свежпх п мало учвршћенпх телессних п душевннх оргапа; у сувнше слабој нези и кретању удова и органа за дисање; и претераном култивирању зпања; у шијачком методисању; у траћењу времена са некорисним стварима; у прекомерном давању домаћпх задаћа, што пе одговара ни времену ни способпостима; у давању многих задаћа за казну; у недовољном обзнрању па пндивидуалност; у пропуштању у старије разреде незрелих ученика; у честом мењању учитеља. Као помоћна средства томе предлажу се Почетак школске обвезе да се повиси навршеном седмом годпном; да се уведе тачан лечнички преглед забавишта и сродних завода, а тако и школа за ручни рад; да се стално настоји око тога да се смањи број ђака по разреду; да се што више унапређује телесни напредак, а тиме добра воља н расположење за рад; да се смањи број домаћих задатака и да се да доволшо спреме за исте; да се укине неплодно учење на памет п пепотребна вежбања из већпне паставних предмета: да се не утуче време са површнпм испитивањем, празним чегртањем и разглаголствијем у објашњавању; да се олакша процес појимања асоцијацијом и концентрацијом сродпог градива у учењу; место у лудо страћеног времена уз то и штетног вођења бележака за време школског доба, да се уведу књиге о понављању за три главне групе: веронаука, језик н реалија (са повеснпцом); ради одмора сувише заморених органа, да се преноси рад на друге; домаће радње да се регулишу тако, да се млађа деца (од 7—9 год.) забаве с њнма просечно по часа дневно, а старија један час.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК