Školski glasnik

Стр. 368.

Ово су назори о преоптерећености, само једног збора, а у даној прилици изнећемо и друга мпшљења. Учитељство. Учитељои зборови. У 3. бр. „Срп. Гласа" (у Вел. Кикинди) изишао је чланак „Докле ћемо теретити иарод свотама за учитељске -зборове?" Тај чланак написао је учптељ Коста ЗамЈровпћ. Да писац чланка ннјс учитељ, не би се на то писање осврнули, јер су неучитељи непознавајући иотребе и важностн школско-учитељских установаједнострано схваћали та иитања, а руководно их је скоро увек материјалистички поглед. Овом ириликом руководи се тим материјалистичким погледом учитељ. Писац не одриче вредност установн зборова, алп тврди да рад зборова не показује ттаква резултата, јер великом делу учиШељсШва није стало до рада и до даљег усавршавања свог. Наше је мпшљење да тврдња пишчева да рад зборова пе показује никаква резултата — није основана. Нре пего што је у ошнте категорнчки изрекао неповољан суд, требао је поставити неколико иитања, зашто је то тако, и на то одговорпти. Кад би тим путем ишао, не мислим да бн обележио успех зборског рода, као сјајан,' али би бар дошао до тога, да тај .успех просечно задовољава узимајући у обзпр иаше прилике. А тнм прилпкама није учптељство криво, него позвашх фактори. За ову тврдњу навешћемо само двоје: Млађе учитељство аисолутно се ничим не спреми у учитељској школи за овакав рад. Тражитп од њега самопрегорне воље, иницијативе, великог одушевљења за овај рад, немогуће је, а да се од стране власти све те врлине пресијом изнуде, изазвало би потпуну антипатију. Овако се бар известан проценат младих учитељских снага ангажује духовним саучешћем у раду и од њнх се постеиено развију слободиијп и идеалнији елементи у раднике, који прихваћају посао. Кроз ту фазу сви с-мо прошли. А да су нас у учнтељској школи боље спремали за реалап рад, не бп се морали споро самоучки развијати, иего би већ из школе понели добре основе, на којима би се у животу почели развијати, То је једно.

Бр. 20.

Друго је, што се порећи не може, да је старије учитељство доста радило, па у знатној мерн дало п добрих радова, те тако добрим примером предњачило својој млађој браћи н друговнма. Но колико је апатнје показала учптељска школа у спремп младих кандидата, за ирактичан школско-учитељски а«:вот, још у јачој мери је апатично примљен сав рад са учптељскпх зборова од стране школскнх властн у току овнх 14 година од кад зборовп постоје. Многи важии нредлозп и елаборати, о упанређењу спол>ашњег и унутрашњег школског жпвота и образовања учитељскбг, израђени су у разннм зборовнма и поднети вишим школским властима, али осим неких незнатнијих предлога није ништа усвојено. Па чиме бн се то могло правдати? Да ли разлогом да су ти предлозн и елаборати празне садржине, нли да су назадних припцппа илп може бити сувише реформни. Нн једно од тога. Напротпв, све што је предлагано, основано је на сувременим културним пачелпма, како онима у нашој држави, тако и онима која се цене у западнпм културнпм државама. Па п покрај тога није усвајано. Па не само то, пего пи онда кад је учптељство имало у вишпм школским властима оне своје представнике, које је желило да тамо пма, нису ови често могли пи најјачим стварпим примерима да потисиу известан коизервативнп утицај, којн још увек има своју падмоћ пад школом, наставом н учитељем. Аовп представници учитељства нису могли жељепа успеха ностићп с тога, што иако су гдекад и задобили ио којег неучитеља за коју добру ствар, ппак су увек остајали у мањини. Тај коизерватнвнп правац, и ако вичу на њега, помагале с-у често и поједине паше странке, које могуће да пису нмале ништа заједннчког са тнм конзерватизмом, али су терале воду па водеиицу тог коизерватизма. У такој прилици, појмљиво је да и у многих старијпх и искусиијих раденнка, наступа летаргија за извеспо време, те је могуће да су и они мање суделовалн у раду зборском око општпх школско наставнпх потреба, но у том случају скренута ја. можда више пажња унапређењу сталешких интереса, што је не мање важно и по будућност школе п наставе. Шта више у добу реакције, кад же-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК