Školski glasnik

... Бр. 20. ље н захтеви учитељски за поиравак положаја, не налазе одзива код позваннх фактора, није чудо ако се сав рад учитељеких организација сведе на борбу за сталешке интересе. За то нам је пример велцкп Савез словенског учитељства у Аустрији, у којем има око .30.000 учитеља и који сада ништа друго и не ради него се борп за сталешке учитељске интересе, а то исто ради тамо и немачки учитељски Савез, п невоља их је дотле дотерала, да п крај међусобне мржње долазе до пакта да заједнички воде борбу против реакције, која им не да да дигну главу. Та познато је, да се свугде, па п у пас многи боје, да учитељи не дигну главу и радују се кад у политичкој штамии наиђу на таке експекторације, где се о учитељима све тражи, како ће се они са лоше стране изнетн. А тек како им је мило кад нанђу, да то баш учитељ чини, јер то ће пм касније у свакој прилицп битн нај јачн доказ нротнв учитељства, Сваки ће сталеж исправљатн своје иогрешке у своме кругу, а иеће датп прилнке ненозванима, да га по субјективном мишљењу једног свога члана, оцењују пшри кругови којп ннсу често нп у миннмуму уиућени у те ирилике, а међу којима нма н таких кругова, који из својпх сталешкнх пнтереса иду за супремацијом над учитељима, Ако писац чланка у „Срп. Гласу" стане на овако расматрање нашпх учитељскнх прилпка, онда неће тако лако преломити сламку пад учитељством. Не бн требало да је тако лако преламао сламку већ и с тога, што зна да се п сам радом на зборовима интелектуално доета развио и развија се, па у очекпвању бољег резултата треба да је трпељивији, јер оно што учитељи међусобпо опажају, треба да искуснпји другови добрим методама у зборовима н у животу унесу у душу млађнх несмелих п неразвијених другова. Тако ће се ови задобити за рад, а жигосањем у јавним страначким оргаипма, отуђн ће се још већма од рада којем би известан део корисно могао иослужитп. Ми велимо известан део, јер нигде се не може постпћп да сви све раде н знају и могу. Велико немачко учнтељско удружење пма око 130,000 чланова, па ко прочита исторнјат његовог постанка н развитка видеће,: да је у њих тога истога било и данас нма, што и у нас.

Стр. 369.

Разуме се, да се то у такој маси не оп-ажа јако, као у иас који смо тако малобројни. Мађарски учнт. Савез пма око 28.000 чланова, па и у њиховим зборовима мален проценат учитеља ради. То они и сами признају у својој штампп. А ако погледимо и Српско Учитељско Удружење у Србији, видећемо да и тамо према бројном сразмеру, није велнкн број активних суделача на скупштинама. С тога кад процењујемо свој рад, морамо прво проучити слнчне кругове раденика и њихове резултате, те са много више умереностп изрећи суд о пами, у толико пре, што су све те учитељске организације у много бољем положају као просветни радницп, шира делокруга н мање зависни од разних околности, него што је то у нас случај. Баш те неприродне наше околности, биће да су један јак узрок летаргпји, коју писац снажно нстиче, а коју ми не мислпмо браннти, али мислпмо да јој то нпје лек, којим се оп послужпо. Пошто бп поводом чланка К. Замуровпћа могли веома много још рећи, о чему се може п другом даном приликом повести реч, то ћемо се за сада дотаћи још једног места у њег.овом чланку, где спомиње „народне терете" за зборове. Нпсац нзносн, да народ „нросечно троши годпшње на наше зборове 10.000 К. и од тога нема нико користп." Учитељски зборови су свугде установа на основи школског закона и обележавају се у закону као номоћно средство за даље образованзе учитеља. Као така установа они су закопом нлп министарском наредбом на оспову закона проиисапн н већ су нх и Турци имали. Осим таких на основу школ. закона пронисаних зборова, Постоје код папреднијег учнтељства и засебне организације за рад иедагошкокњижевпн, уметннчкп н т. д. На оне законом пропнсане зборове иду свугде учитељи о трошку „народном," а на ове друге иду о своме трошку. Те две врсте зборисања не треба помешати и известн погрешне закључке који селакопустеу свет, а теже повуку и нсправе. У погледу саме користн од учитељских зборова, природно је, да просвета н рад на њој не дају дпрекне камате, као неки трго-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК