Školski glasnik

Бр. 20.

родне школе, просвете пародне и учитеља. Узор оваким свештеницима је, што овде врло радо истичем, иришки прота, Васа Николајевић, који је од четрдесет година па овамо председник школ. одбора п месни школски надзорник и вазда је, против сваког, који је намеравао да оштети интересе школе и учитељства, заступао ове, па п на штету свога популаритета код нротнвника народне школе и просвете, те је наша школа могла мпрно развијати свој рад и није имала трзавица ни — тужакања, Има оваквих свештеника и више. Али, има их па жалост досга и таквих, који се само ради тога примају месног школ. надзорништва, да на леђима незаштићених учитеља стичу мало популаритета у селу, ометајући га у раду и његове праведне молбе и захтеве. Омаловажавају га, извргавају нодсмеху његов рад, тужакајућн га. Услед тога настају недогледни сукоби, који не служе за пример народу, да живи у слози и љубави, а најмање има рада на народном просвећивању. Пма их — срећом мален број — који ће настојати да шкоди учнтељу ма био вредап као црв, светао као сунце. Примере не ћемо навађати. Наравно, да пнсу нн сви учитељи светитељи. 0 нама ће бити говора у засебном поглављу. Ириг. Стеван Радић. ПР0ШЛ0СТ И СЛДШЊОСТ ЕКСПЕРИМЕНТПЛНЕ ПСИХ0Л0ГИЈЕ. Бг. р!п1. & рае<1. Паја Р. РоДОСаБЉВБНћ — Њрјорн. — Посвећујем брат ^Крвату : Жиги Чајковцу ; проф, у Загребу. (Свршетак.) Највећи трибут експерименталној психологији платила је сјеверна Америка, нарочито Савезне Државе. Тај нови покрет подстрекла су два велика психолога: Уилјем Џемс (Јагаев), (Нагуагс! ТЈшуег8Ј(у) п Лед (Па(М). (Уа1е ХЈшуегвИу), и то са својим предавањима о физиолошкој психологији. Још одличнију форму тога покрета далаје нубликација Ледова дела: ..Е!етеп1:8 о!' Р1)у8Јо1о§тса1 Рбусћо-

1о§-у" (1887.). То се дело одмах популарисало; и за дуго беше једино приступачно дело информације о новој, експерименталној психологији, и његов карактер изванредно је утецао на развиће американске испхологије. Проф Џемс већ је почео да сабира материјал за лабораторцјскн рад. Први, официјално признати лабораториј основан је (1883. г.) у Јоћп НоркЈпб {ЈпЈуегаИу (у Балтимору); а оснивач му је чувени педагог: Др. Г. Стенли Хол (На11), некадањи Вунтов ђак, а сада председник (доживотни ректор) и проф. психологије и педагогије у СЛагк ИгпуегеПу (\^01'се81;ег, Ма88.) Године 1887. он је основао чувени часопис: „АтегГсап ЈоигиаI ој РвусЈгоЈоду", КОЈИ И данас излази. Године 1888. основана је прва професорска катедра за експеримеиталну психологију у Филаделфији (њу је добио Вунтов ђак: Кетл.) Године 1893. основан је „ РхусШод/саI Вгжеи) и (СаИе11 & ВаМгсГн)< а исте године угледа свијета н трећа пспхолошка публикација: „бШГез 1тот (ће Уа1е Р«\сћо1оЈ>1са1 Гаћога(:огу", коју ,је оснивао Вунтов ђак: Др. Скрипчр. Године 1890. публиковао је Џемс своје велико психолошко дјело: „Рггпс^рЈев ој Р&ЈсЈтЈоду* (у двије дебеле свеске), које је побудило опће интересовање у американске публике. Од тог доба психолошка дјела текла су као из каквог кабла, и данас, ако је човјек рад да озбиљно прати психолошку књижевност Американаца, мора се ограничити само на једну област. Год. 1895. проф. Сенфорд (8ап1от(1), нубликовао .је први дио својих упута за нзвађање елементарних експеримената (,.Гаћога(о1'у Соигее 111 ЕхреппклЦа] Р8уећо1о§'у"). Мало затнм (1897.) и Скрипчр нзда своју: ,,Хелл т Рвусћо1о^у", а за хБИме долази читава иоворка писаца експерименталиста СтреШен (В(та11оп: ,,Ехрег1теп1а1 Р8уећо1о<>'у"), Витмер (\УК;јпес: ,,А))а1у1 !с Р8усћо1о§'у"), Тиченер ( г Гт(сћепет: ,,Ехрет1теп(а] р8усћо1о§'у". у 4 дијела), Џед (ЈисМ: ,,Р8уећо1ооу"). Еокинс (Са1к ]'п8: .,Р8уећо1о§'у"), Енџел (Ап§;е1: ,,Р8усћо1ооу"), Сишор (беавћоге: ,,Сош'8е 1п ехрептеп1а1 Р8усћо1о§у") и т. д., да не спомињем. силне монографије и чланке из области експернменталне психоло-