Školski glasnik

Стр. 360.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 20.

децом? Гледамо сви својим очима, као и учитељске удове и сирочад. Па језа човека хвата, када дркв. оиштина или иови свештеник гоии из стаиа на улицу удову свештеника са децом, а ова још не зна куда и камо'? Велики је ово узрок за немар у народном просвећивању. Једини је ваљда свештенички сталеж, који нема центра, где би се састајао, стварао нрограм свога рада и на народиом иросвећивању, давао полета млађима. Колико вреде удружења, на чијим скупштинама беседе и држе предавања старији, сиремнији и искуснији, можемо рећи ми, који се налазимо у удружењима, Како се млађи у таквим удружењима даље образују. Еадаље, члан удружења је приморан, да држи свој лист, да много чита, да се снрема, да може учествовати у расиравн о каквом питању. Удружење снречава код већине учмалост. Рећи ће когод: Ту су свештеничке исповеди ! Знамо их сви. До подне служба, причест, после ручак и више иишта. Без свога удружења, без својих скупштина, свештенички сталеж у својој већини не ће никада бити оно у нросвећивању нашега народа, гато би требало да буде, Шта вреди само у каквом збору и договору (на политич. зборовимаје врло лако. Ту можеш говорити оно, што си јуче читао у новинама) опробати своју душевну снагу, осетити колико вредиш у своме позиву, својој струци. Па још међу равним ти друговима истога позива, 'Гу видиш, колико си испредњачио од оних, који се не спремају даље, ништа не читају осим дневне, досадне више пута, политике. Па како та околност осоколи млађе духове, даје полета. Знамо ми сви, да није свако обдарен даром у говору, да је вешт говорник, Али се добрих говорника нађе у сваком сталежу. Не треба само бити тесногруд ни завидан. Ваља имати на уму, да неколицина може подићи углед целом сталежу. Те треба пуштати напред. 0 црквеним славама треба одређивати такве да иду у поједина села и говоре. -Јасам слушао са милином неке наше свештенике како вешто народу зборе н лече

мане. Па наше манастирске славе! Ту се скупи хнљаде нашега народа. Наша јерархија треба да води у евиденцији добре и спремне беседнике — свештенике, који добро познају живот пашега народа, његове мане, врлине и т. д. Такве треба слати на те славе, У удружењу би ваљало закључити, да сваки свештеник настоји, да се у сваком селу оснује земљорадничка задруга. И у њој може он развити благотворан рад. Одбор удружења, у коме би били најискуснпји свештеници, одређивао би теме, о којима би према приликама, које се данас врло брзо мењају и искрсавају нове, ваљало говорити са амвона. Да осигурају своје породпце, те да без бриге узмогну своју велику доколицу, и положај , тако независан, употребити на просвећивање народа, те школске васпитанике са учитељем после школовања, упућивати на разборит живот. Удружење би требало да даје директиву свештенству о узимању учешћа у свима нашим јавним пословима и упућивати на разборитоет, да не штете сами свој углед, да, буду у свима приликама обазриви, јер им је такав положај, те ће лакше моћп развнјатн свој рад на правом народном просвећивању. Стављати им на срце, да у народној школи гледају жижу, без које нема напретка у културном нанретку нашега народа, а п огњиште за све врлине; а у учитељима да гледају иајближу браћу, те да им не загорчавају рад, за оно мало лажна и пролазна понуларитета или из неке умишљене супремације, јер народ на крају кра.јева увиди узрок бесплодне борбе једних против других, те у угледу, а после и у упливу губимо једни и други, те добивају маха лажни народни пријатељи. Свештеници су наши вирилни члановн школских одбора, а у општ. школама негде и месни школски надзорници, Докле год трају установе школ. одбора и мес. школ. - иадзорника, додуше као преживелих установа, учитељство ће радо гледати у истима свештенике. али само оне, који потпомажу интересе иа-