Školski glasnik

Стр. 29.

учптељетво тргнути и почети раднти, те да ће временом уложенп новац донетп н камате. Зар у овом случају не би бнла дужност рефлектовати нами, да је онај чланак написао неучитељ? Замерате мени, што ме је овом приликом руководио сам. материјалистички поглед. Опростнте, али ја видим, да грдна већина учптељства у овој ствари само тај поглед има пред собом, а за остале и не хаје. Па што замерате само ономе, који је то јавно изнео? Или желпте^ли, да верно п исцрпно пзнесем рад нашег збора за ових 8 година како сам му ја чланом, да бп доказао, да нагае зборпсање нема друге вредностп, до оне, која је цифрама назначена? Немојте молим Вас! Доста сам казао п онако! Колега М. оспорава моју тврдњу, да рад зборова не показује ннкаква резултата. Он тврди, да успех зборског рада'просечно задовољава, узпмајући у.обзир нагае прилике. Да је тако — камо среће! Али није тако! Ми учитељи признајемо једап другом, да није тако. А и у нагаем збору као 1[ у другим зборовима, налазило се људи, који су отворено иризналп, да нага рад не задовољава. А признали сте п самп то у свом чланку. 1зн тврдите, гато нико не спорп, да је старпје учитељство радило, алн иошто вигае власти — сем некнх незнатнпјнх предлога — нису ннгата усвојнле од тога рада, то је н услед тога настала летаргија у многих старнјих и искуснијих радиика. — Доиста, данашње старије учптељство — сем вас 4—5 — иишта не ради, него нешто ради млађе учитеЉство, од кога опет по Вашим речима, тражити самопрегорне воље, шшцпјатпве, велпког одугаевљења за овај рад, немогућеје — Радови нагаих вредннх старијпх учитеља нпсу акцентпрани од стране власти, садање старије учитељство не ради, а млађе учптељство не уме да ради — на основу чега Ви тврдите колега, да успех просечно задовољава? Прекоравате ме, што сам нзнео на јавност нага нерад, кад ни у велпком Немачком Удружењу, ни у Савезу Мађ. Учит. Друштава, нп код Срн. Учит. Удружења у Србији није боље и саветујете, да са много впше умерености изричемо суд о нама, у толико пре, што су те организацпје. у много бољем положају и мање завнсне од разннх околности, него што је у нас случај. — Ако желнмо да наше установе процветају 1.) пе смемо упи-

рати очи у махне слпчних установа п у њпма гледати извпне за наше махне, 2.) морамо нрема себн бити поштено строгп. Зар бп наше земљорадннчке задруге нацредовале, када би задругари сами себи кроз прсте гледали миого што-гата и опрашталп п када бп се уз то тегаили тпме, да није боље нп у швапским задругама? Теже прплпке захтевају н јачн рад. Јачи рад иак, свеене раднпке. Иначе је пропаст сигурна! Наговегатавате, да је тај чланак добро допгао оиим сталежима, којп иду за суиремацијом иад учитељима. То може да буде. Али од супремацпје других сталежа нпкако се не може.М'1 спастп прнкривањем махна својих, него озбиљним и смигаљенпм радом. Ако хоћемо да нздржпмо и одбијемо од себс напад другпх сталежа, нпкако нема емнсла крпетпнама еакрнвати трулу иодлогу нагау, него треба без лажног стпда бацпти наноље све оно гато је трухло и слошкп ирионути, да чврсту подлогу етворпмо сгалежу своме. Ја држим, да ће нас сазнање, да и осталн сталежи знају слабе стране наше нагопптн, да употребпмо оиа средетва, која нам се дају у сврху нагаег јачања. То је био новод, да сам онај чланак послао „Срп. Гласу". Ви пзвињавате нашу летаргпју тиме, гато вигае властн нпсу усвајале елаборате и предлоге учпт. зборова и што је скрепута пажња впше на унанређење сталешкпх питереса. Нп па крај памети ми није да бранпм власт! Али ја држим, да су донекле нерепгаектовању рада зборова од стране властп криви бнлн п зборови. У раду паших зборова пема системе! Нашп аборови пису имали и немају једнаке дпевне редове. Да су нагап зборови у једно исто време раеирављали једна пста питања п да су једнообразна регаења сви зборови истодобно нодиагаали властпма, оида бп те власти у тнм регаењима гледале пзраз воље свог нодручног учитељства п другачпје бп га регапектовале, пего кад један збор ногааље уједној стварп регаење, остали у оиште нису ни расправљали о тим стварима, нлп су расправл>али, алп су доиели оиречна решења. Борбе за сталешке нптересе ппје нп било на среским зборовима. Или су биле па дневн.ом реду и тако опасне теме? Дакле п оиет јаловом зборпсању је узрок: наша леи.ост. Ово је доиста лепо речеио: „Свак'и ће еталеж исправ.л.атп своје погрсчпке у свом