Školski glasnik, 30. 04. 1913., str. 12

Стр. 139.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

да деци ускраћује све оне милине пространог веселог жнвота који их ван школе чека, без икакве коптроле. Безама школе и куће треба, дакле, посветити више пажње и тако и начинима како би се те везе развиле у што интимнији заједнички рад на поправци свију погрешака које се свакп дан стварају у васгштању н вољио н нехотице.

Практичне обраде. ПЕТРОЛЕУМ ИЛИ КАМЕНО УЉЕ. I. Предспрема: Чиме осветлимо собу у вече кад се смркне? (Лампом.) Шта горе у ламни? (Петролеум.) II. Циљ: Сад ћемо говорити о петролеуму. III. Обрада: а. Како изгледа потролеум кад га купимо у дућану? (Изгледа водњикаст а по површнни се прелпва у плаву боју.) Док је сиров он изгледа сасвим друкчије. Тадаје густа течност, јако заудара и брзо се упали. (Поновити како изгледа сиров петролеум.) Петролеум се не може узети за гориво у лампи одмах тако као зејтин. Зашто не? (Јер још није чнст.) Сиров петролеум, дакле, помешан је с другим састојцима на пр. сабензином, којим се чисте хаљине (чоја, свила, кожа и др.) Шта се мора, дакле радити са нечистим петролеумом, да се може употребити за гориво у лампи? (Мора се очистити.) То чишћење изведе се дестплирањем. Дестилирањем изветре састојци који су лако запаљиви и петролеум се одели од густих састојака. (Увежбати.) Како изгледа петролеум после чишћења? (Као водњикасто уље, које има плавичаст сјај.) Сад се може већ усути у лампу да горе. И сад се врло лако запали. Како се мора, с тога, с петролеумом поступати. (Врло обазриво.) Скупљање и увежбавање: Како изгледа сиров петролеум? (Као густа, течна, мрка маса, која јако заудара и врло се лако запали.) Како се чистп сиров петролеум? (Дестилирањем. Тада изветре лако запаљиви састојци и петролеум се одели од густе смесе.) Како нзгледа очишћен петролеум? (Водњикаста течност с плавим сјајем.) Да скупимо све што смо рекли о петролеуму. (Сиров петролеум је мрка, густа, течна смеса, јако заудара и лако се запали. Да би се могао узети за гориво, мора се очистити. Чисти се дестили-

рањем. При дестилирању изветре лако запаљиви састојци, а петролеум се одели од густе смесе. Очишћен петролеум је водњикаст и има плавичаст сјај.) б. Од кога купујемо петролеум? (Од трговаца.) А од кога га они добију? (Од великих трговина из Будимпеште или са Реке.) Велике трговине купују петролеум у великој множини у Америци и лађом га донесу у наше крајеве. Од куда, дакле, доносе петролеум? (Из Америке.) Тамо га на неким местима нађу дубоко у земљи. Како га изнесу напоље? — На таким местима, где се пронађе извор петролеума, буше људи дубоку рупу до извора петролеумовог. У ту рупу метну шмрк. Помоћу шмрка црпе петролеум напоље. Сипају га у бурад и носе тамо где ће се чистити. Кад се очисти поново се сипа у бурад и продаје. (Препитивање и увежбавање.) Од куда долази петролеум? (Из Америке.) Гдегатамо нађу? (На понеким местима дубоко у земљи.) Како га црпе из земље? (Шмрком.) Шта се онда с њиме ради? (Чисти се.) Шта се радп са очишћенпм петролеумом? (Сипа се у бурад и продаје.) Шта добију за то трговци који имају изворе петролеума? (Добију много новаца, постапу јако богати.) Скупљање целог одсека: Шта смо научили о иотролеуму? (Петролеума има на појединим местима у Америци у земљи. Оданде се црпе шмрком. Тада се чисти, сипа у бурад и продаје. Има га по негде и у нашој држави, али незпатно, с тога се већином мора доносити из Америке.) в. Чудновато је како је постао петролеум на тим местима у земљи. Сасвим тачно не зпа се о постанку петролеума. Држи се, да је постао од биљних састојака који се претворилп у угаљ, као и камени угаљ. То се мисли с тога, што је и петролеум састављен из истих састојака као и гас т, ј. из угљених и водених састојака. Као што из каменог угља постаје гас, тако се држи, да и петролеум постаје из биљнпх састојака који се претворили у угаљ, пошто се оба састојка и угљенп и водени спојили у уље. Гасови који се налазе с петролеумом, често учине таки притисак на петролеум, да при бушењу покуља уље само на површину. (Препитивање и увежбавање.) Из чега се створио петролеум? (Из биљних састојака који се претворили у угаљ.) Зашто се мислн да