Školski glasnik

Стр. 181.

ШКОЛСКИ ГЛАСМК

Вр. 10.

Ако сам ма само и толико успео, да овим послужим двојици-тројици, ја сам своју циљ постигао. 1. мај 1913. год. ЈибШЈа,

Преглед књога. А гс И ју ?иг (Јје дебатт1:е РзусНо1одЈе. Негаи^е§-е1)еи уоп 1)г. Е. Меитапп ип<1 Ђг. Ж Шг(к. Приказује Др. Паја Р, Радосављевић — Њујорк. Нер 3—4. Е. Иозе: Јоћапп 6еог§- 8и1хег а1в АбШеИкег ипс1 ве1п УегНаИтз ги с1ег авЉеЉсћеп Тћеопе ип(1 КгШк (1ег бсћ^гагег. Бодмер и Брајтингер скицирали су (у 1727. г.) план за систематску поетику; да се плап остварио, Баумгартен би га антициппрао и естетика би имала друкчију исторпју. Додуше, најбдпжи приступ реализовању налази се у истину у Сулцеровом делу: АИдетете Тћеопе с1ег већбпеп Кпт1е , које није било публиковано све до 1771—1774. (и ако се Сулцер том теоријом служио још у 1764. г.), а за овпм је дошло: Лесингов: ЕаоЈсооп (1766.), Ђгата1игдге (1767—1769.) и ЕтШа (1772.), и Гетеов Оое1г (1773.). Сулцер није спмпатисао новн покрет; и његов лексикон, и ако је миого употребљаван, сматран је још одмах на почетку као иешто застарело и јако се осуђивало. Аутор налази уопште, да је Сулцерово место у псториш естетике просто место „ећгћагеп Напс1\уегкта18{ег 7 (1ег шсћ(; §апг оћпе УегЉепз); \уаг", и ако је његова незавнсност и оригиналност, особито у области психологије, била већа него што се то обично држало. Ег1. уоп ВепаиШ: ТЈћег геДех1ТС 8утраЉ1е, 111Н ћебопЛегег Вегис1шсћ1%ип§ <1ег УегрШсћ1ип§8Гга^е. Проблем људских односа („<1ег ВегЈећип^еп (1ег Мепзсћеп ип1еге1пап(1ег") може се решпти само тако, ако живот човечији поделимо у две периоде, који се решпективно доминују са ннстипктом (прирођеним пагоном) п разумом. То се различито узимало у историји фклозофије. Јум (Ните) беше први, који је покушао да то реши у духу рефлексне симпатије („Ље ) Ш11(1 н о Г теп аге ииггогв 1о опе апоЉег" — „духови људски су огледала једцо напрама другоме). Ми постајемо свесни о егзистенцији бића аналогнп нама помоћу емпатије, што се у главноме оснива на импулзу

имитације; ми комуникујемо и схваћамо идеје са постепеним растењем говорне функције. Но, комуникација може бити тројаке природе: комуникације мисли (суђења, концепција), воље и тежње. Списатељица се нарочито бави другим начином комуникације, чију психологију она обрађује (на темељу плана анализе сугериране од њезнног разликовања инстинкта п разума) под рубрикама просте комуникације воље, и комуникације воље за опредељену сврху (команда и интердпкт; обично и свечано обећање; контракт). (Наставиће се.)

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Дванаеста рата је за старе деоничаре К 350 по једној деоници, а за нове К 4 50 по део ници. ..Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио је у јуну о. г. од: г. Спасоја Томића, учитеља у Шиду 20 К чланарине. — Од гђе Маре, удове дра Мигие Михајловића из Ср. Карловаца две друштвене обвезнице у вредности 20 К као поклон. — Од г. Димитрија Марјановића, равн. учитеља у Буковцу 15 К чланарине. — Од г. Владимира Љ. Стефановића, трговца у Новом Саду 102 К чланарине. — Од г. Јована Седралгца, пароха у Нарти 102 К чланарине. — Од „Натошевић" учптељског деон. друштва у Новом Саду 60 К прилога. Српски учитељски конвикт у Новом Саду држаће редовну скупштину у четвртак 27. јуна (10. јула) 1913. годпне у 10 сатп пре подне у дворницн српског учитељског конвикта, са овим дневним редом: Пре скупштине у 9 сати свечан парастос покојним добротворима и члановима конвикта у св. Николајевској цркви, 1'. Оверовљење чланова. 2. Отварање скупштине и помен мртвпх. 3. Извештај председников за школску 1912—1913. годппу. 4. Извештај благајников о рачунима за школску 1912—1913. годину. 5. Извештај прегледачког одбора о рачунима за школску год. 1912—1913. 6. Прорачун за школску годину 1913—1914. 7. Предлози одборски. 8. Евентуални предлози појединих чланова. 9. Избор