Školski glasnik

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 310.

ђена боја на митрополијској скупштини. Из седнице братског и сестринског састанка, одржане У Новом Саду, 12. (25.) дец. 1913. Жарко Алекоић. Миша Косић, перовођа. иредеедник. Пажња. (По мађарском извору.) ИСИДОР ПОПОВИЋ. 01 )1 ег држи за први и најважнији услов успешне наставе пажњу. „Прави учител> је само онај, који је кадар побудпти у деци пажњу и код њих је одржати!" . Ако деца не пазе, мало ће или скоро ништа присвојити од учитељева предаван>а. Шта је пажња? По Вогтапп-у управљање свију душевних сила на један предмет. По Сгги1зе-у прибраност целе унутрашњости човечје. По другима пак, управљање душе на једаи предмет, да га што бол.е упозна. Свакако да је за праву унутрашњу пажњу потребна прибраност душе (машта, памћење, дух и воља), а сигурно да н душа овако прибрана утиче на организам човечји и на чула (на нерве, очи и на изражај лица), према томе оии, који се баве експерименталном психологнјом, данас већ мере иажњу, шта више покушавају је и цртати, Али је сигурно и то, да ова прибраност дугае у многоме зависи и од телесног стања човечјег, Болест, малаксалост, нервозност, главобоља, прекомерно висока или ниска температура и т. д., рђаво утичу на пажњу. Пажња може бити само спољашња, или и унутрашња. Унутрашња пажњаје управљање душе на какав предмет. Спољашња пажња је одстрањивање свега онога. што може души сметати да буде само на један предмет упућена. Осим тога, пажња може бити хотимична и нехотична; т. ј. воља може да присили душу, да све своје силе на једну тачку управи, — ово је хотимична пажња. Али могуће је, да душевне силе

нехотице нешто и скрену на себе чиме се душа позабави, ово је нехотична пажња. Не само спољашња, иего и унутрашња хотимична пажња се може привикавањем и дисцинлином осигурати у школи, На сваки начин да је потребно да се деца тако дисциплинишу, да за време предавања не буду расејана и с поља да им што пажњу не скрене, шта више да се навикну на унутарњу, хотимичну пажњу; но међутим настава ће успети, ако деца нехотичном пажњом прате учитељева предавања. Вештина учитеља, баш се у томе и састоји. „Од оног тренутка, кад учитељ успе, да за неколико милута задржи пажњу својих учепика на нечем, он је сигуран у успех и тек од онда почиње право васпитање. Ако ли има посла са расејаним ваепитаницима, рад му пропада." Да се пажња у деце иобуди, потребан је једап предуслов и код деце и учитеља, а то је добро телесно и душевно расположење, свежина и мирноћа. Уморно тело и душа, тешко могу да назе, инајинтересантније предавање. Али, и свежина захтева, да и предавање не буде сувише дуго; никад нека не буде дуже од једног сата. Пзмеђу појединих часова, нека буде одмора, да се деца могу мало освежити, разонодити. Дугом пажњом се троши енергија. Овај губитак енергије треба донекле надокнадити бар одморима између часова. Хорас Грант каже — да се после 5 до 10 мииута код мале деце и 30 до 45 минута у одраслих ученика пажња замори и умни рад престаје. У почетку школског рада показује се иажња у деце, али се брзо исцрпе. Зато ваља поступно радити. У почетку нека су лекције кратке, па све дуже у толико, у колико се ученикова способност за пажњу буде развијала, Већ и с овог гледишта није за нрепоруку новији покрет у нашим варошким школама за непрекидну иаставу а то није ни за средњу школу, а за осно-